Sve češće čujemo kako neko dete ima ADHD. A šta je zapravo to?
ADHD ( Attention Deficit Hyperactivity Disorder) je sindrom, skup simptoma, hiperkinetski poremećaj sa poremećajem pažnje koji se javlja kod 3-10% školske dece. Karakteriše ga izražen poremećaj pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost. Javlja se kao posledica neravnoteže između određenih hemijskih supstanci (neurotransmiter) u mozgu, mada i genetska predispozicija igra veliku ulogu.
Simptomi hiperaktivnosti i impulsivnosti koji karaterišu ovo stanje su: stalno vrpoljenje i meškoljenje u stolici, deca ustaju često u situacijama koje zahtevaju sedenje, čekanje na red, strpljenje, trčkaju okolo, pentraju se kad to nije primereno situaciji, na opomenu ne mogu da se smire (adolescenti i odrasli sa ovim problemom imaju doživljaj unutrašnjeg nemira). Imaju poteškoća da se igraju opušteno i u tišini, stalno su u pokretu, jako lako im postane dosadno. Izrazito brbljivi, brzopleti, nepromišljeno daju odgovore, ne čekajući da pitanje bude izgovoreno do kraja, često prekidaju razgovor i aktivnosti drugih, upadaju drugima u reč, kvare drugima igru, ali ne iz zle namere, pevaju i šapuću samom sebi. Ne mogu izraziti misli na logičan i razumljiv način.Hiperaktivno dete ne podnosi ograničenja niti disciplinu. Nemaju strah od odvajanja i nekritična su u prilaženju nepoznatim osobama, sklona su nesrećama i povredama, zbog teškoća u predviđanju posledica ponašanja često su neustrašiva i istrajna u situacijama koje plaše drugu decu.Odrasli ih vide kao nedisciplinovanu i bezobraznu. Druga deca ih u početku vide kao zabavne i zanimljive, ali kada reaguju impulsivno, fizički ili verbalno napadnu drugo dete ili ga ometaju u učenju i igri, druga deca ih počinju odbacivati.
Problemi sa pažnjom se ispoljavaju kao nemogućnost da se koncentrišu na detalje. Prave greške previda (zadaci, druge aktivnosti). Teškoće pri zadržavanju pažnje na zadatku, aktivnosti. Stiče se utisak da ne slušaju kad im se direktno obraćate, ne prate instrukcije do kraja, ne uspevaju da završe kućne, školske obaveze, imaju problem da se organizuju oko zadatka ili aktivnosti.Obično izbegavaju ili se nerado angažuju na zadacima koji traže dugotrajne mentalne napore. Lako izgube stvari neophodne za svakodnevno funkcionisanje( igračke, olovke, probor...)Pažnju im je lako odvratiti sporednim, spoljnim nevažnim impulsima. Obično moraju da se podsećaju da urade svakodnevne aktivnosti.
Emotivne karakteristike dece sa ADHD su : impulsivnost, eksplozivnost, loša tolerancija na frustracije, neadekvatno afektivno reagovanje, teškoće u kontroli nagona, agresivnost, depresivnost.
Karakteristike socijalnog ponašanja: loši odnosi u grupi, socijalne teškoće i agresija, lako stiču poznanike, ali ih ne mogu duže zadržati, socijalno funkcionisanje koje ne odgovara starosti deteta i stanju njegovog razvoja, ne prihvatanje autoriteta.
Problemi koji se mogu javiti tokom školovanja su poremećaji čitanja i pisanja, loše crtanje, poremećaji računanja, osciliranje uspešnosti iz dana u dan, loša organizacija rada, motorička i verbalna perseveracija.
Ali uz sve te probleme koji ih prate oni su veseli, pametni, iskreni, naivni, spontani, puni ljubavi, vrlo osetljivi i sposobni da prepoznaju neiskrenost odraslih još kao sasvim mala deca, mnogi izrazito humani, izrazite umetničke duše. Velika većina te dece ima doživljaj da su drugačija, da nigde ne pripadaju. Ustvari, to je za njih najveći izvor patnje,taj doživljaj neprihvaćenosti, odbačenosti. Ovu decu treba razumeti u svakom njihovom ispadu ili dobroj nameri koju na pogrešan način prezentuju. Dete sa ADHD simptomima se ne ponaša loše smišljeno, namerno, zato što tako želi. Ovakvom detetu je potrebno prići sa razumevanjem i pažnjom. To, naravno ne znači da im treba dopustiti da rade šta požele, već da im treba pomoći da nauče da izvršavaju svoje zadatke.
https:www.facebook.com/stevovic.nikoleta
slike:alo.rs,www.sheknows.com
