KAKO DA UČE I NAUČE
Deca sa problemima u govoru i jeziku, čitanju (disleksija), pisanju (disgrafija) i računanju (diskalkulija) pohađaju redovne škole i uključena su su u redovan nastavni program, ali da bi ga bolje savladala i usvojila znanja učitelji i predmetni nastavnici bi trebalo osim uobičajenih načina učenja da primene i neke specifične oblike i metode rada kako bi se gradivo prilagodilo mogućnostima deteta. I roditelji ove dece takođe treba da učenje sa svojom decom prilagode i omoguće detetu da sa voljom, znatiželjom i bez mnogo muka pristupe učenju i završavanju domaćih zadataka što zna da bude veoma naporno i za dete i za roditelja. Rad sa ovom decom i u školi i kod kuće je kompleksan i zahteva veliko angažovanje odraslih koji su uključeni u ovaj proces.
Postipci koje mogu primenjivati i roditelji kada uče sa detetom i učitelji/nastavnici u školi.
Decu sa ovim problemima obavezno uključiti u obuku čitanja i pisanja. Kod dece koja imaju problem sa pisanjem uvek ocenjivati sadržaj a ne rukopis i omogućiti različite načine za proveru znanja(usmeno, audio i vizualne prezentacije, koristiti slikovni materijal), čitati pitanje na koje će ono dati odgovor usmeno i to zabeležiti. Može se desiti da deca sa ovim problemima teže prihvataju naloge ili ih ne razumeju. U tom slučaju privući pažnju pre davanja naloga i koristiti upozoravajući gest, npr. lagano tapšanje po ramenu, kombinovati usmene i pismene naloge, zadavati naloge jedan po jedan, tiho ponoviti naloge, tražiti od deteta da ponovi naloge radi potvrde razumevanja. Da bi dete lakše zapamtilo gradivo kombinovati govorne, vizualne, pisane i iskustvene metode. Možda je detetu potrebno da samo ponovi kako bi zapamtilo; naučiti dete memorijskim tehnikama (npr. vizualizacija, verbalno ponavljanje viđenog ili pročitanog,...), uz korišćenje različitih vrsta stimulusa (vidni, slušni, taktilni ) kod obrade novih sadržaja; uvek davati prednost češćim usmenim oblicima u učenju i proveranju znanja; sistematski proveravati da li je dete razumelo sadržaj, pojmove i definicije i dati dodatna objašnjenja; koristiti prerađene, sažete, jednostavnije tekstove, i u udžbeniku jasno označiti mesta koja su bitna - rečenica, pravilo, primer, slika, postupak; koristiti mnogo konkretnih primera i slika koji su povezanih s učenikovom životnom sredinom; zadavati manji broj zadatak odjednom i podeliti zadatak na više faza; omogućiti dodatno vreme izvršenja pisanog zadatka. Ako dete ima problem kod izvršavanja zadatka nabrojati, napisati i izreći sve korake potrebne za izvršenje zadataka; često proveravati napredak. Objasniti mu šta ne valja ako greši u nečemu, pokazati šta i kako treba učiniti ili mu pomoći da sam dođe do rešenja, a nakon toga obavezno pohvaliti dete. Ako dete ima problem pri rešavanja matematičkih zadataka potrebno je pročitati zadatak i proveriti da li je razumeo i dekodirao ispravno znakove - brojke, matematičke 
znakove (plus, minus, puta, podeljeno...), ukoliko nema drugih prilagođavanja, matematički sadržaj računanja dete može rešiti samo.
Dešava se da dete ima slabu samokontrolu pa pravi banalne greške u matematici ili kod izgovora i pisanja u tom slučaju podsticati prekidanje rada i proveru urađenog. Usled nemogućnosti prelaska s jedne na drugu aktivnost pravovremeno obavestiti dete o promeni aktivnosti (npr. "imate pet minuta do završetka tog zadatka i prelaska na drugi...").
Imajte strpljenja i kao roditelji i kao učitelji/nastavnici jer greške koje ova deca prave nisu namerne, već se ispoljavaju zato što nešto ne mogu da urade i zato im je vaša podrška i razumevanje najvažnije.
https:www.facebook.com/stevovic.nikoleta
slika:www.hud.hr ,www.defektologija.net
