U periodu od rođenja do šestog meseca dete usvaja govor zapažajući njegove opšte osobine i na osnovu tih opštih osobina kreće ka usvajanju svog maternjeg jezika. Učestalost javljanja glasova u glasovnim spojevima pokazuje da su glasovi, kao što su h, g, j, l, p, koji se najčešće javljaju u periodu do 6-og meseca po rođenju, a čije je javljanje rezultat pokreta govornih organa i motornih reakcija deteta, manje zastupljeni ili se gube u periodu progovaranja gde se ističu glasovi t, d, m, b. Ova dešavanja možemo objasniti saznanjem da se formiranje prve reči odigrava pod uticajem okoline i stimulacije baš ovih glasova u rečima tata, mama, baba i deda koje roditelji najčešće koriste. Za očekivati je da će prethodno iskustvo stečeno u ovom periodu igrati značajnu ulogu i biti dobar preduslov za dalji razvoj govora i maternjeg jezika. Sve ovo se dešava ukoliko postoji govorna stimulacija od strane roditelja kroz direktno obraćanje detetu ili puštanje muzike na srpskom jeziku jer kao što je navedeno dete je u periodu posle rođenja odnosno u prejezičkoj fazi spremno konstitucijski da razvije jezik koji čuje i kome je najviše izložen. Ako ta stimulacija od strane roditelja i okruženja izostane, u periodu kada je dete najosetljivije i najspremnije da prepozna i usvoji pravila govora i jezika bez obzira što još uvek ne govori, izostane, ili bude umanjena, ili je dete izloženo drugom jeziku kroz pesmice i crtane filmove u ovom slučaju na engleskom jeziku dešava se da i progovori na tom jeziku.
Šta je potrebno učiniti da do toga ne dođe?
Jednostavno i ne mnogo komplikovano a i ništa revolucionarno. NE UKLJUČIVATI TELEVOZORE I NE PUŠTATI CRTANE FILMOVE NA ENGLESKOM JEZIKU. NE DAVATI DETETU MOBILNE, TABLETE, LAPTOPOVE.
U periodu od rođenja pa do progovaranja nekada i do oko 2 godine ukoliko progovaranje kasni, nema potrebe dete izlagati crtanim filmovima i bebi kanalima na engleskom jeziku jer oni ne donose nikakvu korist detetu, već samo roditeljima, vaspitačima, bebisiterkama, bakama i dekama koji u tom periodu imaju više vremena za sebe ili je to jedini način kojim mogu smiriti dete ili ga nahraniti, što je potpuno pogrešno. Za učenje stranog jezika biće već vremena, nema potrebe za žurbu. Korišćenje i baratanje kompjuterima, tabletima i koje-kakvim najnovijim tehnološkim dostignućima dete će lako savladati kad za to dođe vreme u tome ne može kasniti. Ali ukoliko dete ne progovori na vreme ili pogovori na engleskom jeziku onda je taj gubitak teško nadoknadiv i izgubljeno vreme u periodu najvažnije stimulacije napraviće velike pometnje u postavljanju baze srpskog jezika. U ovom periodu ( period progovaranja-do druge godine) dete treba da bude izloženo srpskom jeziku i direktnoj komunikaciji sa roditeljima i okruženjem. Dete uči jezik slušajući ali i gledajući u onoga ko govori.
Tako da, uzmite svoje dete u krilo, pričajte mu, gledajte ga dok govorite, čitajte mu priče, opisujte slike u slikovnicama, gledajte porodične fotografije. Vaš govor treba da je jasan, glasan, razumljiv. Koristite kratke rečenice uvek prvo konkretne i iz okruženja i dečijeg iskustva. Izađite u park, sedite na klupu ili travu i posmatrajte zajedno uz komentare o ljudima, prirodi, životinjama. Neka dete uvek vidi vaš lik, usne, oči, grimase na licu dok pričate jer tako će se i ono zainteresovati za govor.
Učinite od govora zanimljivu igru kojoj dete ne može odoleti.
Logoped Nikoleta Stevović
Centar za edukaciju Fluenta https://www.facebook.com/Fluenta
slika:www.vosizneias.com
