KREATIVNA RADIONICA
09.01.2014.

RAZVOJ GOVORA I KOMUNIKACIJE

RAZVOJ GOVORA I KOMUNIKACIJE OD ROĐENJA DO TREĆE GODINE

Kako se razvoj deteta razlikuje do treće i od treće godine života, tako se razlikuje i razvoj njegovog govora i komunikacije sa okolinom.
Do prve godine života dete SLUŠA govor, POSMATRA USTA ODRASLIH dok govore i počinje da IZGOVARA GLASOVE, a oko šestog meseca i prve reči.
Od 12-36 meseci dete počinje da IZGOVARA PRVE REČI, uči imena predmeta.
Do prve godine, naglo se povećava broj imenica koje dete izgovara tj. dolazi do tzv. „eksplozije reči“.
Posle druge godine, naglo se povećava broj rečenica tj. dolati do tzv. „eksplozije misli“. Dete je u ovom periodu u stanju da opiše emocije i događaje.
Između 32-36 meseci dete počinje da koristi „ja“ u govoru što je važna faza u razvoju ličnog identiteta.
Osnovni preduslovi koji moraju biti ispunjeni za pravilan razvoj govora su: normalan sluh; anatomski dobro razvijena usta i grlo; želja da se komunicira sa sredinom; sloboda izražavanja, podsticajno okruženje i slobodno bavljenje inteligentnim aktivnostima.
U ovom periodu, detetu se govori polako, ne previše glasno i uvek se opisuje ono što se radi, ali ne sa previše reči. Ton kojim se govori je ozbiljan, kao da se obraćamo osobi koja razume sve što kažemo. Na taj način se deci ukazije na značaj pravilne komunikacije.
Veoma je važno da dete sluša govor u kontekstu realnog, svakodnevnog života. Na ovaj način, dete svakoga dana ima priliku da čuje na, primer, nazive: delova tela, predmete za svakodnevno korišćenje pri obavljnaju svakodnevnih aktivnosti, imena hrane, odeće...
Kada dete pokuša da kaže nešto, nikako mu se ne treba smejati. Dakle, treba da pokušamo da razumemo šta je dete zaista htelo da kaže. Možemo ponoviti za njim, ali nikako tepanjem, već ispravno i pitati ga „da li si mislio/la na...“. Tako će se dete osetiti kao ravnopravan član komunikacije. Nije poželjno detetu govoriti „ne kaže se ____, nego ___“. Dovoljno je samo da kažemo ispravno reč ili rečenicu, bez objašnjenja. Na taj način se detu pruža prilika da čuje i ispravi svoj govor.
Knjige koje se koriste u ovom periodu treba da prikaziju realnost, a realnost su ljudi, porodica i okolina u kojoj živi  i to je osnova za prenošenje znanja. Dovoljno je nekoliko knjiga (tri do četiri) koje će se povremeno menjati. Prve knjige treba da budu jednostavne, sa samo jednim predmetom ili situacijom prikazanom na jednoj strani. Vremenom, slike treba da budu složenije, sa više predmeta, situacija i likova.
U ovom periodu nije poželjno koristiti bajke i fantazije. One se koriste kasnije kada je dete iskusilo realnost i kada je u stanju da razlikuje ono što je videlo od onoga što misli.
Pošto je svako dete individua za sebe, tako je i razvoj govora i komunikacije individualan kod svakog deteta. Neko dete će početi veoma rano da priča, a neko nešto kasnije.
Deca su veoma senzitivna tj. veoma lako usvajaju reči i često će se desiti da od deteta čujemo neke pojmove za koje znamo da mu nismo rekli ili pričali o njima. To se dešava jer deca, iako se bave nekim drugim aktivnostima aktivno slušaju svoju okolinu i neposredno usvajaju pojmove. Samim tim, mi moramo biti veoma oprezni u načinu komunikacije u prisustvu dece.

Jelica Babović

dipl.pedagog i Montesori vaspitač u vrtiću Dečja kuća  Ljubav, Vera, Nada

slike:nspt4kids.com,http://www.spectrumhealth.ie

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

25.
Nov
2013
KREATIVNA RADIONICA
12.
Nov
2013
KREATIVNA RADIONICA
23.
Sep
2013
KREATIVNA RADIONICA