KREATIVNA RADIONICA
12.11.2013.

PUT KA ZDRAVOJ I JAKOJ LIČNOSTI DETETA

MONTESSORI PRINCIPI I TELESNI RAZVOJ: PUT KA ZDRAVOJ I JAKOJ LIČNOSTI DETETA

 Razvoj i koordinacija pokreta je najintenzivnija i najznačajnija u periodu od rođenja do osme godine života. U ovom periodu dete kroz razne vežbe u svakodnevnim situacijama koristi svoje telo da nuči pravilan način njegovog korišćenja u cilju optimalnog psiho-fizičkog razvoja.
Poznato je da se mozak razvija kroz pokret. To je moguće kroz detetovu aktivnost u neposrednom okruženju. U tom smislu, treba razlikovati koordinirani i nekoordinirani pokret. Koordinirani pokreti su usmereni od strane mozga, vode ka odredjenom cilju (imaju svrhu svog izvođenja), slobodno su izabrani, uključuju ulaganje truda da bi se izveli.
 Za razliku od koordiniranih, nekoordinirani pokreti nisu usmereni od strane mozga i nemaju svoju svrhu.
Budući da se prema Montessori pedagogiji dominantne oblasti razvoja do treće godine (samostalnost, motorika i jezik) razvijaju istovremeno, u svakoj aktivnosti u kojoj učestvuje dete doprinosimo njegovom pravilnom razvoju. Svaka radnja koju izvodimo (oblačenje, obuvanje, izuvanje, pranje ruku/zuba, pomaganje u nošenju namirnica iz prodavnice ili sa pijace, osmišljene igre...) se sastoji od niza međusobno povezanih pokreta koje detetu omogućavaju da ih ponovi na precizan i odgovarajući način.
 Tokom uvežbavanja ovih pokreta, detetu se „ne uskače“ u pomoć u svakom momentu kada naiđe na prepreku (osim ako nije neophodno). Uloga odraslog je da detetu sa puno strpljenja, polako, korak po korak, pokaže pokrete, a potom da posmatra dete u izvodjenju i uvežbavanju radnje.
Ako dete greši, sačekaćemo prvu sledeću priliku da mu ispočetka opet pokažemo. Prema Mariji Montessori, principi kojih bi trebalo da se pridržavamo su: dete ne radi da bi završilo posao, već da uvežba pokrete; dete greši, li ga ne treba kritikovati jer ponavljanje uključuje i greške; ne animirati decu; kada dete ne što ne želi (odbija) da završi aktivnost, vežba se uvek završava pa makar to i mi uradili.
Sve aktivnosti se detetu pokazuju polako, od početka do kraja i uvek istim redosledom. Pored uvežbavanja pravilnog obavljanja svakodnevnih aktivnosti, u Montessori vrtićima se i gimnastika (telesne vežbe) organizuju prema gore navedenim principima.
Na primer, ako su u pitanju mlađa deca (do 3. godine), zajedno sa decom se pravi poligon za vežbe.
To su najčešće greda (ili široka traka po kojoj se hoda), obruč za uskakanje/iskakanje, stepenice za penjanje/silaženje, tunel za provlačenje i sl. Ova aktivnost je uvek struktuirana. Ima svoj start i cilj. Start je mali tepih koji dete samo donese i postavi ga tako da deca sede jedno pored drugog (dete
čeka svoj red i razvija strpljenje). Sledeći korak je poštovanje redosleda puta kojim treba proći (uvežbvanje koordinacije i ravnoteže tela, orjentacije, istezanje, puzanje...) da bi došlo do cilja tj. vratilo se na mesto odakle je krenulo.
 Pored telesnog razvoja koji je dominantan u ovim aktivnostima, deca razvijaju i lepo ponašanje (čekaju svoj red), jezik (čuju dosta novih pojmova), IQ, volju strpljenje... Sve ove aktivnosti se mogu primeniti i u prirodi, parku, šetnji, kod kuće.
Dakle, u Montessori pedagogiji telesno vežbanje se ne svodi samo na mehaničko uvežbavanje pokreta, već je proces koji ima višestruke efekte po kompletan psiho-fizički razvoj deteta. Ako mu tako pristupamo, sigurno smo na dobrom putu razvoja zdrave i jake ličnosti deteta.

Jelica Babović

dipl.pedagog i Montesori vaspitač u vrtiću Dečja kuća  Ljubav, Vera, Nada

slike:predskolska.rs,www.milestonemom.com,oswegocountytoday.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

09.
Jan
2014
KREATIVNA RADIONICA
25.
Nov
2013
KREATIVNA RADIONICA
23.
Sep
2013
KREATIVNA RADIONICA