KREATIVNA RADIONICA
04.09.2013.

PERIODI RAZVOJA

PERIODI RAZVOJA
SENZITIVNI PERIODI ZA UČENJE I RAZVOJ PREMA MONTESSORI PEDAGOGIJI
U našem vaspitno-obrazovnom sistemu formalni period vaspitanja i obrazovanja počinje kada dete pođe u školu. Dakle, tek od šeste godine života. Tada se, postepeno, povećava obim znanja koje dete treba da usvoji, programi postaju sadržajniji, a povratnu informaciju o svom napretku dete dobija raznim testiranjima i ocenama. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa najintenzivnijim periodom razvoja deteta, tj. periodom od detetovog rođenja do polaska u školu.
Za razliku od klasičnog vaspitanja i obrazovanja, Montessori pedagogija se zasniva na tzv. periodima razvoja. Tako postoji šest perioda razvoja do stabilne i jake ličnosti od rođenja do 24.godine života.
Od rođenja do 6. godine dete je tzv. čulni istraživač. U ovom periodu svoje okruženje dete istražuje čulima. Dominantna je usmerenost deteta na sopstveni razvoj u realnom okruženju. Ova usmerenost je najintenzivnija do 3. godine. U periodu do detetove treće godine roditelje često brine pitanja dali će se dete „uklopiti“ sa drugarima, da li je društveno, kako stupa u interakcije... Ali kako da stupamo u interakcije sa drugima ako sebe, u izvesnom smislu, nismo izgradili. Zato je potpuno normalno i očekivano da dete, najpre, bude usmereno na sebe (ali ne sebično) pa tek onda na druge, a to se dešava od treće godine.
  U periodu do šeste godine dete ima ogroman potencijal za razvoj jezika, samostalnosti,pokreta, volje i socijalnog ponašanja. Svi ovi potencijali se razvijaju istovremeno. Ali, kako je svako dete individua za sebe i razvija se određenim tempom, u nekom periodu je senzitivnije za usvajanje konkretnih znanja i razvijanje veština. To su, prema Montessori pedagogiji tzv. senzitivni periodi za učenje i razvoj. U ovim periodima dete spontano i na lak način usvaja znanja i razvija veštine. Kada se senzitivni periodi jave, oni traju određeno vreme i nakon toga zauvek nestaju. Međutim, to ne znači da ako dete do određenog perioda nije progovorilo neće progovoriti. Svakako
će progovoriti, ali ako se detetu u periodu kada je osetljivo za učenje jezika ne ponude podsticajna sredstva za njegov razvoj, kasnije će mu biti potrebno više vremena i truda za usvajanje.
Svakome od nas je poznata činjenica da je strani jezik (čak i više njih istovremeno) najlakše naučiti u ranom uzrstu.
Kako kod deteta prepoznati senzitivne periode za učenje? Dovoljno je biti samo posmatrač! U Montessori sredini je pripremljena sredina najvažnija za razvoj deteta, pa su materijali za rad raspoređeni prema oblastima razvoja deteta (jezik, sitna i krupna motorika, samostalnost).
Primer: Ako dete samoinicijativno u dužem vremenskom periodu uzima knjige, lista ih, traži da mu se imenuju razne stvari u svakodnevnom životu, ponavlja nebrojano puta razne reči, buni se kada ostane bez odgovora ili kada insistirate na nekim drugim aktivnostima za koje u tom momentu nije
zainteresovano, znači da je u senzitivnom periodu za učenje jezika. Tada mu treba obezbediti podsticaje za učenje,a li nikako ga ne treba zatrpavati gomilom informacija, već pažljivo treba birati one informacije koje su u skladu sa njegovim uzrastom.
Isto tako, ako se dete duže vreme zadržava u kuhinji, trpezariji i želi nešto da vam pomogne, na primer, da postavite i li raspremite sto, ako skuplja mrvice, rado pomaže šta god da ga zamolite, ne dozvoljava da mu se pomaže dok se obuva, izuva, oblači i sve to ponavlja nebrojano puta, treba
mu „izaći u susret“ i dozvoliti da se tim aktivnostima bavi onoliko dugo koliko želi. U tom periodu dete je senzitivno za razvoj samostalnosti i samopouzdanja.
Često se dešava da dete bezbroj puta, sa punom pažnjom i koncentracijom, obuva i izuva svoje čarapice. Ako to posmatrate, izgleda besmisleno. Dovoljno je jednom obuti ih ili izuti. Ali, za dete je to neprocenljivo važna razvojna vežba. Kroz nju i slične aktivnosti dete razvija samostanost i
samopouzdanje. To će trajati izvesno vreme i nakon toga , dete više nikada neće sa takvim žarom i zadovoljstvom obavljati iste aktivnosti.

Pošto smo ovde više usmereni na period do detetove šeste godine, a i kod nas postoji nekoliko Montessori vrtića, valja pomenuti da u svetu postoje i Montessori škole i univerziteti. U tom smislu, treba pomenuti i ostale periode razvoj prema Montessori pedagogiji.
U periodu od 6.-12. godine, dete je razumni istraživač. U ovom periodu kod deteta dominira korišćenje razuma, mašte i apstraktnog mišljenja. Dete ima potrebu da pripada grupi na osnovu zajedničkih interesovanja. Takođe, dete ima potrebu da stiče iskustva van svog mikro okruženja
(kuće i škole).
Od 12.-18. godine, dete je humani istraživač. Usmereno je na moralna i duhovna pitanja kao i za istraživanje prirode i društva.
Poslednji period razvoja prema Montessori pedagogiji je od 18.-24. godine kada je dete tzv. speijalizovani istraživač. U ovom periodu se priprema za karijeru, za aktivno učestvovanje u razvoju društva i teži ka ekonomskoj samostalnosti.
Kada se dete bavi aktivnostima za koje je zainteresovano u određenom uzrastu, a pritom mu je ponuđeno i obezbeđeno sve neophpdno, ono postaje zadovoljno, ispunjeno, srećno a istovremeno gradi zdravu i jaku ličnost.

Jelica Babović, dipl. pedagog i Montessori vaspitač u Dečijoj kući LJUBAV, VERA I NADA

 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

09.
Jan
2014
KREATIVNA RADIONICA
25.
Nov
2013
KREATIVNA RADIONICA
12.
Nov
2013
KREATIVNA RADIONICA