Iz ugla porodice
30.10.2013.

AKVAPOLIS SEGEDIN I JELEN SALAŠ PALIĆ

AKVAPOLIS U SEGEDINU I JELEN SALAŠ NA PALIĆU – IZ UGLA NAŠE PORODICE

Do ideje da posetimo Segedin i Palić došla sam desetak dana pre nego smo realizovali putovanje. Tih dana imali smo puno posla, a kako se bližio moj rođendan želela sam svojim najmilijima kao poklon da priredim iznenađenje.
Deca uživaju u vodenim sportovima, mi matori u poseti različitim gradovima i državama. Putovanje ne sme da bude skupo, a opet mora da bude zanimljivo. Pasoše imamo, na Paliću deca nikad nisu bila, dovoljno su velika da mogu ovakvo jedno da isprate sa uživanjem i -  odluka je pala.

Za početak je trebalo obezbediti smeštaj. Kako sam rođeni patriota i  kako je Akvapark na samo 34 kilometra od Palića, nije mi bilo teško da donesem odluku. Uz sve to, dve godine ranije na jednom od poslovnih putovanja odsela sam u Jelen salašu i kako sam još tada bila oduševljena lepotom i mirom tog mesta obećala sam sebi da ću svoju porodicu dovesti na jedno takvo mesto. Bilo mi je potrebno dva minuta da realizujem prvi zadatak.
Na internetu u slobodno vreme tražim opise, iskustva drugih vezana za Akvapolis, ali šturo. Nema tu konkretnih informacija, šta i kako treba da radim. Poneki redak na nekom od posećenijih foruma, ali ništa značajno. Sam sajt vodenog parka je preveden na srpski, ali tu čak nema ni adrese, niti direkcija kako da stignete do tamo. Ajde, Aleksandar je vozač, taj se odlično snalazi, i njemu je to i bio jedini zadatak do pred polazak na put. Odštampao je dve mape. Jednu Segedina, drugu direkcija do Segedina i u subotu u 9,47 sati smo krenuli.
Išli smo obilaznicom oko Beograda gde su  nas, naravno, zatekli radovi na putu. Prva naplatna rampa je kod Stare Pazove -240 dinara putarina, a druga u Sirigu - 330 dinara. Odatle nam je preostalo još 77 kilometara do Subotice.
Nije bilo gužve, put je zaista lagan i meni se učinilo da ćemo pre predviđenog vremena stići na destinaciju. Ali, čim pređete našu granicu na Horgošu, ogromna gužva. Graničari nas posavetuju da pređemo na nekom od druga dva prelaza: Bački vinogradi Ili Kelebija. Uspeli smo da izađemo is haosa i da uđemo ponovo u domovinu, a onda smo krenuli prema Kanjiži.
Bilo je odlično što sam nas ja navodila jer smo promašili put, ali smo od ljubaznog meštanina saznali da postoji novi izlaz, Đala, od koga je Segedin samo 12 kilometara udaljen i da sigurno nema gužve. Pratili smo put do Kanjiže, ušli u centar i na kružnoj raskrsnici produžili pravo, zatim ušli u Novi Kneževac. Sa desne strane nam je bila čuvena fabrika “Aleva”.
Sledeće mesto je bilo Kustur, a posle njega Đala. Samo jedno mađarsko vozilo ispred nas, nigde nikog. Ušli smo u Mađarsku, prošli kroz Tiszasziget, zatim Ujszentivian i eto ga Segedin. To nam je malo poremetilo plan, ali zahvaljujući ovoj mapi, znali smo da ne smemo da pređemo Tisu jer ćemo promašiti put. Neverovatno, ali čim ugledate veliki most sa leve strane još malo produžite pravo, i stigli ste. Bilo je mnogo slobodnog mesta za parkiranje, tako da smo ubrzo krenuli u oblizak grada. Ono što me je oduševilo: kao pešaci morali smo da pređemo na levu stranu mosta jer je na desnoj trotoar isključivo namenjen biciklistima i svi to poštuju. Inače, od samog ulaska u Mađarsku sa leve strane je biciklistička staza i naravno veliki broj ljudi koji je koriste. S obzirom da nam je glavno odredište bio Akvapark nismo imali mnogo vremena za šetnju, ali ono što smo svakako posetili je trg Klauzal, gde smo uspeli da nađemo menjačnicu, kao i da probamo Langos, nešto poput naše mekike, premazane pavlakom i kačkavaljem. Svratili smo i u poslastičarnicu na “čuvenu Doboš tortu” kako sam na nekom domaćem formumu pročitala, ali ona je bila prepuna margina i poprilično neukusna, te smo ostali razočarani. Ono što svakako raduje - kafa je jeftinija nego u Beogradu.  U menjačnici je kurs bio 284 forinti za jedan euro, dok u samom vodenom parku 277 forinti. Naši zemljaci koji su u isto vreme stigli, novac su zamenili u prodavnici Tesko-290 forinti, sto je bio najbolji kurs. Nemate mnogo menjačnica u gradu i meštani uglavnom ne znaju da Vas upute. Kažu ekonomisti, što siromašnija zemlja, to više menjačnica pa verovatno ne čudi što su kod nas na svakom koraku.


Akvapolis


Kako smo stigli u vodeni park oko 16 sati, tražili smo karte od 16,30h kada oni računaju istu po drugoj tarifi. Deca do 4 godine ne plaćaju, pa smo mi ukupno potrošili 9.500 forinti za ulaznice(inače za dvoje odraslih i dvoje starije dece 12.900 forinti za celodnevne ulaznice). Dobili smo po plastičan sat koji je i ključ za garderobni ormarić gde bez problema ostavljate sve stvari.
Mi smo poneli svoj fen za kosu, ali nam isti nije bio potreban s obzirom na veliki broj njihovih. Pored svakog fena je i klupica, a pored ormarića  veliki broj svlačionica. Imali smo sreće da nije bilo gužve pa nije ni bilo čekanja na toboganima. Do dva najviša se isključivo dolazi liftom. Oni počinju i završavaju se u zgradi, ali ostatak tobogana je zapravo van zgrade. Deci preko 120cm je dozvoljeno korišćenje tobogana, s tim da i ona moraju da se spuštaju sama. Pored tobogana koji uopšte nisu “opasni” niti preterano brzi, za nas je najveca atrakcija bio porodični wellness, bazen sa temperaturom 32 stepena Celzijusovih, koji je pravi raj za bolove u leđima i podvodnu masažu.
Topovi koji izbacuju vodu su u vremenskim talasima. Ovaj deo je povezan i sa spoljnim bazenom gde je temperatura vode oko 39 stepeni i pravo je uživanje gledati kako voda isparava, dok je vama prosto rečeno “mnogo dobro”.
U samom parku postoji i obična igraonica za sve mališane kojima možda tobogani nisu dovoljna atrakcija. Sreli smo veliki broj naših ljudi iz Subotice i Novog Sada, koji često skoknu do ovog parka. Kažu da je cena dnevnog polupansiona u hotelu po osobi 55 evra, da je hrana više nego dobra i obilna, pa ako vam ovo zvuči privlačno, bez agencije možete sebi organizovati par dana u Segedinu.
Nama je nesto više od tri sata zaista bilo dovoljno, s obzirom da nije bilo zadržavanja na toboganima. Tuševi sa toplom vodom i čista kupatila su svakako nešto što roditeljima sa decom mnogo znači. Ono što je za nas bilo loše, bar u tom momentu, što u 19 sati, iako je radno vreme parka do 20 sati nije bilo ničeg u restoranu, osim palačinki.
Najveća zamerka parku su loše odrađeni spojevi na toboganima tako da smo svi odrali kupaće kostime, pa je moj iskreni savet da za ovu avanturu koristite neke stare modele, jer šteta je nepopravljiva.
Sve u svemu, deca su uživala, što i jeste bio cilj naše posete Akvaparku.
Prešli smo autom preko Tise (onaj most sa početka teksta), skrenuli na put broj 5 koji vas vodi do Horgoša, ali bez plaćanja vinjete. Na granici smo se zadržali desetak minuta.
 

Raj na Jelen salašu


Na Jelen salaš stigli smo oko 21h. Deca su zaspala u kolima i nastavila da spavaju u sobi dok je naš lični fotograf  beležio ogroman broj prelepih fotografija i uživao u zvucima tamburice iz restorana koji su novopečeni mladenci izabrali za proslavu početka svog zajedničkog života.
Mirna noć bez automobila i gradske gužve je ono za šta naša mala porodica upotrebljava izraz “priceless”.  Nakon buđenja deca nisu znala da li će prvo skakati na trambolini, ljuljati se ili klackati, hraniti ribice ili jednostavno uživati u obilasku. Da je samo koji stepen temperatura bila viša, spas bismo potražili u bazenu. Kažu ljubazni domaćini, i oni koji dođu leti kod njih na kafu mogu da se brčkaju, sunčaju, igraju...
Često im u goste dolaze poslovni ljudi i svi oni koje su vaučerom bliski prijatelji obradovali. Kako i ne bi, kada preovlađuje internacionalna kuhinja, po potrebi i vegeterijanska. Svih 65 kreveta često zna da bude popunjeno, pa je dobro svoj dolazak najaviti ranije.

 

Obilazak Palića


Dobar deo jutra uživali smo u čarima salaša, nakon čega smo krenuli u ZOO vrt. Malo je reći da nas je isti oduševio. Vi ste u stvari u prelepom parku, okruženju koje vas ispunjava u potpunosti i pri tome imate prilike da vidite više od 600 životinja. Ceo vrt je napravljan tako da u njemu zaista uživate. Čak i beli meda je negovan, lep, pun sebe, a kad mu dosadi publika istu počne da prska svojim šlaufom za igru.
Porodična ulaznica je 700 dinara. Nešto malo dalje od ulaza videćete satnicu hranjenja pojedinih životinja pa možete i da birate vreme kada ćete ih posetiti. U jednom delu vrta je i igralište za decu, tako da budete spremni da dva sata provedete u njemu.
Po završetku obilaska zoo vrta, puni utiska dođosmo do Jezera. Palić je, prema legendi jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je tu izgubio svoje stado pa je zato voda u jezeru slana. Po drugoj priči, jezero je ostatak Panonskog mora koje je u pradavna vremena postojalo na ovim prostorima.
Kako god, na Paliću je tog dana bilo preko 20 stepeni. Mnogo roditelja sa malom decom uživalo je u prelepom danu, šetnji pored jezera, vožnji rikšom, kao i igranju u obližnjem parkiću. Mi smo obišli centar, posetili Ženski štrand, Veliku terasu, Muzički paviljon, Spomen česmu i statuu Lajoša Vermeša. Naša deca su vozila rolere i bicikl, dok smo mi uživali u prelepom danu.
Po preporuci prijatelja, zaobišli smo restorane oko jezera, več smo posetili Suboticu i u samom centru ručalii na terasi restorana “Boss”. Cene su zaista povoljne, a izbor ogroman. Dovoljna je informacija da je naš račun iznosio manje od 2.400 dinara.
Oko 18 sati, krenuli smo put Beograda. Za sve vozače bitno, nije bilo gužve.
Parkirali smo auto ispred zgrade nešto posle 20 sati.
Ujutru su oduševljena deca upitala kada ćemo ponovo da organizujemo jedno ovakvo putovanje.
Što se mene tiče, ako budemo bili u prilici, nadam se pre Nove godine.
Za sve vas, ako planirate slično, bitna informacija je da treba da odvojite sve ukupno oko 150 evra, s tim da ne računam trošak za nove kupaće kostime. On je ipak samo naš, jer smo mi vas upozorili na vreme.

 

Za sve radoznale, evo mini galerije Jelen salaša

http://www.jelensalas.com/
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

06.
Feb
2018
Iz ugla porodice
15.
Sep
2017
Iz ugla porodice
30.
Jul
2017
Iz ugla porodice
string(0) ""
string(0) ""