Iz ugla porodice
15.09.2017.

Kamp „Oaza“ je stvarno oaza

Čak i ako ste na odmoru bili u prvoj polovini avgusta, a ne još u junu, kao mi, sigurno ste ovih dana osetili potrebu da napravite pauzu i pobegnete iz grada. Leto je bilo dugo i izrazito toplo, pa nam je bio potreban predah od usijanog asfalta, mejlova, sastanaka i mobilnih telefona i to negde u prirodi. Tražili smo mesto gde komfor nije prioritet, gde cvrkuću ptice, gde se voze bicikli, gde se pliva, peca, roštilja pored vode, gde nema televizora i našli ga na Belocrkvanskim jezerima u kampu „Oaza“, na samo 100 kilometara od Beograda.

Suprug je imao dva uslova: da mesto za mini-odmor bude blizu Beograda i blizu vode, pa nam nije bilo teško da se odlučimo. Ima više od 14 godina kako smo kupili veći deo opreme za kampovanje koju gotovo da i nismo koristili, ali nam u međuvremenu želja za takvom vrstom odmora nije izbledela. Branko, vlasnik „Oaze“, tačno je znao šta nam je potrebno, pa nas je ugostio na tri dana na svom posedu koji odiše čistoćom, ali i svim onim sitnicama koje boravak u kampu čine prijatnim.

Dan prvi - Upoznavanje komšija i kamperskog života
Prostrano dvorište puno je kamp-prikolica sa malim baštama u kojima mnogi ljudi žive od početka maja do kraja septembra. Najviše je penzionera koji plaćaju godišnji zakup kako bi sunčane letnje mesece proveli u prirodi i kako bi se na svežem vazduhu družili sa unucima i prijateljima koji im često dolaze u goste. Prethodnog vikenda svi su bili zauzeti oko spremanja zimnice jer Branko ima sve što je potrebno za kuvanje ajvara i slatkog. Vredno su punili tegle, da ih ponesu kući, kad krenu u grad.

Nas su oduševile dve porodice koje su pre samo nekoliko nedelja prvi put posetile kamp, a sada su povele i društvo i decu na kupanje i uživanje. Poput iskusnih kampera kuvali su pileći paprikaš u kotliću, narednog dana su pekli ribu na roštilju i uživali u novom iskustvu.
Iako je ovo nama bio prvi dolazak u „Oazu“, bilismo dobro opremljeni za roštiljanje, plivanje, društvene igre i porodičnu zabavu. Vreme nam je išlo na ruku, jer to je osnovni uslov za ovakvu vrstu turizma. Nema televizora, ali ima puno smeha i druženja.

Zahvaljujući Branku, koji je obezbedio dovoljno bicikala za goste, iz kampa smo brzo i lako obeleženom biciklističkom stazom stigli iz kampa do glavnog jezera. Nakon desetak minuta lagane vožnje stiže se do predivnog jezera u kojem smo se lepo isplivali, iako je većim delom bilo prekriveno travom. Pored jezera se nalaze tuševi, klupe za odmor, ali i restorani koje vam ne bismo preporučili. Cene su visoke, a hrana loša.

Od Branka smo, tokom vožnje džipom kroz Deliblatsku peščaru, dobili i čas geografije. Uveo nas je u pravi bunker, na samu obalu Dunava i u bogato lovište gde su nas dočekale brojne ptice po kojima je ovaj peskoviti specijalni rezervat prirode i poznat. U predelu kanala Dunav - Tisa – Dunav, u Labudovom oknu, čuvenom staništu ptica, pogled je očaravajuć. Na uzvišicu možete da se popnete i peške, ali mi smo želeli da isprobamo adrenalinsku vožnju uz oštar nagib. Imali smo sreće da sa te visine posmatramo uzletanje ptica.
Ako i vas Branko povede u ovu avanturu, osim očaravajuće prirode, pokazaće vam i gde u Deliblatskoj peščari možete da kupite najzdravije mleko i najbolji sir.

U vreme večere već smo umirali od gladi, pa smo rešili da napravimo roštilj jer su uslovi za to idealni. U kampu uvek mogu da se nađu drva za potpalu, česme i frižideri pored roštilja, sve na dohvat ruke. Činilo nam se da nikad slađe nismo jeli, pa smo već oko 22 h svi bili u krevetima. Naš krevet nije bio baš najudobniji, pa smo se mi odlučili za dodatni ležaj u predšatoru i spavanje na otvorenom. Iskustvo je neopisivo, jer nam je već oko 6 h sunce nabacilo osmeh na lica.

Dan drugi - Ništa lepše od Nere i Dunava
Ustali smo puni energije i odmah posle doručka, jer zbog oblaka nismo mogli na kupanje, krenuli na reku Neru koja se uliva u Dunav. Prešli smo na jedno ostrvce, skupljali školjke, pravili „žabice“ na vodi i šetali dok nije počela kišica. Autom smo se odvezli do Dunava i uživali u pogledu na Karpate i obližnju Rumuniju s jedne strane, i na tvrđavu Ram sa druge strane reke do koje skelom može da se pređe u 10, 13, 16 i 19 sati.

Na Neri smo videli brojne pecaroše i mlade koji uživaju u druženju, a na Dunavu smo sreli veliki broj biciklista iz Italije i Slovenije koji Dunavskom maršrutom obilaze ovaj deo Evrope. U ovom delu Srbije, ukoliko ste mts pretplatnik, budite oprezni prilikom korišćenja telefona, a posebno interneta van kampa jer možete da uđete u roming.
No, kako je popodne bilo sunčano odlučili smo da se prvo malo zabavimo u kampu, potom smo prošetali kroz Belu Crkvu, a uveče smo pecali sve do odlaska na spavanje.

Dan treći - Tako malo nam za sreću treba
Kada temperatura u septembru iznosi 32 stepena, onda je zabava u kampu zagarantovana. Prvo smo biciklima otišli na vruć burek u gradu, a zatim se vratili u kamp i kupali i skakali po jezeru, čitali knjige i roštiljali. Svi srećni i zadovoljni. Nekoliko puta sam tog dana pomislila kako nam je nekad potrebno tako malo da bismo bili srećni. Ništa posebno nismo uradili, osim što smo istinski uživali, i zato mi uvek između još jednog para patika i divnog porodičnog vikenda za pamćenje biramo ovo drugo. Naša deca istinski vole prirodu, a sada su zavolela i kampovanje, pa već danima pričaju drugarima o svom sjajnom provodu.
Da li je to do čistog vazduha, mira i tišine, sunca ili opuštenosti, tek mi smo istinski napunili baterije. Trebaće nam snaga za kišne oblake, školske i poslovne obaveze.

Ako ne dođete, nećete znati šta propuštate
Posetili smo mnogo lepih destinacija u Srbiji, ali je „Oaza“ na nas ostavila poseban utisak i na tome smo im zahvalni. Nalaze se na Vračevgajskom jezeru, pored glavnog puta Beograd – Bela Crkva. Odmorište ima 8.200 kvadratnih metara, plažu od 300 metara, kamp-kućice, toalete, solarne kolektore za toplu vodu, četiri tuša, gradsku vodu za piće, šest sudopera, struju, besplatnu Wi-Fi mrežu, recepciju koja radi 24 sata dnevno, uslužne roštilje...i jednu malu devojčicu Klaru koja će vam začas postati drugar i pokazati sve što kamp nudi.Možete poneti svoj šator i opremu za kampovanje, ako vam više odgovara, a naš iskreni savet je da provedete i vi bar jedan opuštajući vikend u "Oazi".
Više o kampu pogledajte OVDE

Aleksandra Bogdanović, vlasnica i direktorka „Dečjeg sajta“
Foto: www.camping-oaza.com i privatna arhiva

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

06.
Feb
2018
Iz ugla porodice
30.
Jul
2017
Iz ugla porodice
09.
Mar
2017
Iz ugla porodice
string(0) ""
string(0) ""