Iz ugla porodice
01.09.2016.

Idila na Skadarskom jezeru!

Kad se pomene krstarenje, obicno svi pomislimo na velike kruzere koji nam nude višednevni provod po morima i okeanima širom planete. Retko kad nam na pamet padnu ona svakodnevna intimna druženja na nekom brodiću koja pokazuju raskoš prirode, lepotu istorije i ponos nacije. Naše komšije, koje imamo za kumove, doživotne prijatelje ili kolege sa fakulteta, taj mali narod poput nas i jednak nama, samo na onom brdovitijem, kršovitijem Balkanu, koji izlazi na more,  ima da ponudi više od plaže, noćnog provoda u toku leta i, za razliku od popularnijih destinacija u zadnje vreme, ima dušu.

Ako kažem da smo porodično imali predrasuda prema letovanju u Crnoj Gori, znam da će mi mnogi poverovati. Ja sam od one generacije koja je u detinjstvu redovno letovala u Budvi i Sutomoru, jer su firme u kojima su roditelji radili tamo imale svoj smeštaj. Već par godina  unazad planirali smo odlazak na crnogorsko primorje, pošto su kumovi bili uporni da nas ugoste u svojoj kući. Jedna prelepa rečenica kume Jelene bila je ključna „Hajde da vidite Crnu Goru iz drugog ugla!“ U isto vreme, druga kuma, rodom Nikšićanka, doktorka na Malti, takođe nas poziva na ovo ostrvo koje joj je dom već godinu dana. Nije da se nismo dvoumili, ali odlično smo izabrali, pogotovo što smo imali samo sedam dana za odmor. Upustili smo se u crnogorsku avanturu, a najlepši užitak kako deci, tako i nama starijima, a tog dana bilo nas je ukupno devetoro u timu, priredilo nam je krstarenje Skadarskim jezerom. Po preporuci obratili smo se porodičnoj firmi Kormoran za jedno ovakvo putovanje. Pre svega, cenimo porodičan posao, pogotovu kada to, kao u njihovom slučaju pokrene neka prethodna generacija. Sada su na kormilima pet brodića u vlasništvu porodice braća Ivan i Stefan, a najveća podrška je sestra Katarina, student turizmologije.

Sa Ivanom smo dogovorili krstarenje, a on nas je upoznao sa bratom Stefanom, koji inače dočekuje goste na starom mostu u Virpazaru i pomaže oko organizacije putovanja i smeštaja. Katarina nas je dočekala na predivnom ručku za koji je uglavnom zadužena mama. Biznis star skoro 40 godina odvija se bez mane, u cilju pravog užitka za sve posetioce. I što je najbitnije, ne možete sebi da obećate samo jedno ovakvo putovanje, jer Virpazar i Skadarsko jezero mnogo toga mogu da ponude. Najveće na Balkanu 2/3 svoje površine podarilo je Crnoj Gori. Od primorja gotovo samo tunelom Sozina koji probija istoimenu planinu odvojen. Od glavnog grada Podgorice koji minut vožnje. U zavisnosti od vaših interesovanja možete odabrati različite ture, poput posete manastirima, vinskim podrumima, istorijske ture ili kupanja na plaži. A možete i sami da napravite svoju maršutu. Ukoliko u vreme prolaska kroz Crnu Goru slavite neki događaj, razmislite da društvo povedete baš na plovidbu jezerom, uz obaveznu muziku i zakusku, kako je Kormoran organizuje.

Naše putovanje krenulo je iz Sutomora, preko tunela Sozina, čije korišćenje na izlazu plaćate 2,5 evra.Još par minuta na putu za Podgoricu, sa desne strane je odvajanje za Virpazar.
Prelepi gradić koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim odiše bogatom istorijom i pejzažima od kojih staje dah. Ime je dobio po viru koje stvaraju reke koje se ulivaju u jezero. Grad koji krase tri mostića leži na ušću reka Crmnice i Orahovštice ima oko 350 stanovnika. Iznad grada srednjevekovna tvrđava Besnac, a spomenik palim borcima iz drugog svetskog rata u samom centru.
Naš domaćin Ivan sačekao nas je na mostu pored brodića i poveo u svoj dom u samom centru grada. Deo kuće je i namenjen gostima broda. Bili smo nestrpljivi da krenemo na krstarenje, a uživanje u domaćoj hrani i piću ostavili smo za povratak.

Naša vesela družina od ulaska u brodić vidno je bila raspoložena. Sa nama je ukrcano i par flaša domaćeg belog i crnog vina, sok od drenjina i priganice.  Krenuli smo sa Darkom, koji je bio naš kapetan tog jutra. Po Ivanovoj preporuci odlučili smo se  za tročasovnu turu- Virpazarski kanal, Grmožur, Seoce, plaža Pješačac. Dočekao nas je veliki broj ptica, jer ovo jezero  proglašeno Nacionalnim parkom stanište je  za preko 280 vrsta.
Već na samom početku dok isplovljamo iz luke kroz široki kanal nežno prolazimo pored belih i žutih lokvanja, kao da gazimo po cvetnom tepihu koje miluje naš pogled. Na licima svih putnika oduševljenje i blagi osmeh. Divan dan za krstarenje, mirno jezero i veličanstveni prizori. Gde god da pogledate, uživaju sva čula.
Prolazimo ispod mosta na Crmnici odakle zapravo i kreće jezero i put nastavljamo prema crnogorskom Alkatrazu, ostrvu Grmožur.  Tvrđavu su podigli Turci u 19. veku, a nakon oslobođenja Ukazom Knjaza Nikole pretvoren u zatvor namenjen osuđenicima teških krivičnih dela, koji su uglavnom bili neplivači. Početkom 20. veka na ostrvu su kaznu služili i politički zatvorenici, među kojima i beogradski studenti osuđeni za pokušaj atentata na kralja Nikolu. Snažan zemljotres 1905.godine koji je pogodio Crnu Goru poprilično je osetio tvrđavu, nakon čega nije obnavljana.

Danas su njegovi stanovnici mnogobrojne ptice, te ga ornitolozi još nazivaju i „Ostrvom ptica“.

Taman da mu se približimo, naš kapetan Darko,divan mladić, spreman da podeli sa nama svoja znanja i iskustva zaustavlja brodić i služi nas slatkim priganicama(poput domaćihuštipaka) i ponešenim vinom i sokom. Sok od drenjine sam prvi i poslednji put pila u vreme inflacije 1993.godine. Tata moje drugarice Dace omogućio nam je slatki napitak. Ništa lepše od tog soka u vreme kada je odvajati novac za tu poslasticu pravi luksuz. Kreću osmesi na licima, naročito momcima koji uživaju u domaćem vinu, podjednako i crnom i belom. Sa nama na brodu su bili Englezi i Rusi, za koje baš nismo mnogo marili, pogotovo što su nam uglavnom vina prepustili. Ili, nisu mogli da dođu do njega? Dok uživamo u hrani i piću, Darko nam pokazuje kasoranj, jestivu biljku poput oraha, čije je jedino stanište baš Skadarsko jezero. Listovi izbijaju na površinu vode na kojoj je vidljiv i plod zelene boje. Vreme berbe septembar. Naš domaćin broda kaže i da se retko koristi, ali i da je plod pun ugljenih hidrata.

Naša sledeća stanica je Seoce, staro ribarsko selo, a zatim skrivena plaža Pješačac, dostupna samo gostima izleta, okružena šumom i brdima. Veoma romantično mesto poput onih iz filmova, netaknuti kutak u tim trenucima namenjen samo odabranima. Plažu čini posebnim i autentični restoran napravljen od kombinacije kamena i drveta. Nije on delo nekog slavnog arhitekte, već braće našeg domaćina Save, Raše i Gorana, koji kažu da su svu građu brodovima dovukli.  Što se plivanja tiče, budite spremni na činjenicu da je to jezero, i da ima i mulja, i ribica, i virova.
Vreme provedeno na plaži je brzo prošlo i polako  krenusmo nazad. Slike su se same stvarale i još lepše još uvek su nam pred očima. Uživali smo u tišini jezera, mahali onih smelijima koji su rentirali kajake i uživali svim čulima.

Kormoran nas je dočekao obilnom trpezom. Domaći sir neponovljivog ukusa, četiri vrste ribe, kuvani krompir, maslinke. A tek ambijent? Divan pogled na spomenik u centru grada i jezero! Etno crnogorski stil, u kome preovlađuje kamen! Stepenice koje vode do restorana takođe od kamena. Divan prizor i vreme provedeno na brodu, jezeru i restoranu svima je ostalo u divnom sećanju. Svi su rekli jedno veliko „hvala“ za izlet koji možete organizovati u bilo koje doba godine, jer jezero živi preko cele godine. Na njemu ukupno 60 brodića priča svoju priču,od kojih 5 u vlasništvu Koromana. Uskoro i najveći 6 brod koji će moći da primi veliki broj putnika i započne da krstari svoju priču.

Nismo mogli tako brzo da odemo iz Virpazara. Dali smo sebi još sat vremena uživanja u okolini, šetnji, priči sa prodavcima na šetalištu. To je ta duša koju na ovakvim izletima možete da osetite,prijateljski doček koji vam treba kada ste van svog doma. To je taj dobar osećaj zadovoljstva koji vam kaže da u moru ponuda destinacija koje bi za kratko vreme trebalo da obiđete shvatite da ste napravili pravi, možda i najbolji izbor za posetu Crnoj Gori.

 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

06.
Feb
2018
Iz ugla porodice
15.
Sep
2017
Iz ugla porodice
30.
Jul
2017
Iz ugla porodice
string(0) ""
string(0) ""