Iz ugla porodice
22.06.2016.

Zapadna Srbija iz srca Gučevskih vajata

Nekoliko meseci smo planirali posetu Gučevskim Vajatima i Zapadnoj Srbiji. Kad imate malu decu, vaši planovi znaju da se izjalove, pa i nama dva puta u toku prethodne godine. Taman dogovorimo vikend, nešto nas spreči.
Ovaj put smo još početkom maja dogovorili da vikend 10-12.juna provedemo na Gučevu, u prelepoj prirodi koja ostavlja bez daha. Za nas je bio rezervisan vajat „Lipa“.

Divan skockani prostor u kome nalazite svoj mir, i još lepše dvorište za opuštajuće trenutke.
Usled učestvovanja u organizaciji tradicionalne Zmajade, kasno smo krenuli iz Beograda, tek oko 15h auto-putem do odvajanja za Rumu. Bez usputnih zadržavanja, putem ka Loznici oko 18h  došli smo do Tršić-a, mesta rođenja Vuka Karadžića. Pred ulazak u etno kompleks, seoski  dečaci igraju tenis, a njihovi bicikli im prave mrežu. Lep prizor, oduševljenje za njihovu snalažljivost  kojom smo skrenuli pažnju našoj deci koliko je mašta bitna da ostvariš svoj cilj.
Ulazimo u predivan ambijent, koji odiše posebnošću. Možda zato što obožavam sve što je etno, što sam kod bake na selu uvek birala da spavam na slamarici. Prvo nailazimo na školu, ispred koje je bista Vuka Karadžića i nastavljamo uz reku Zeraviju šumskom stazom. Na naše veliko zaprepašćenje, etno kompleks ne radi. Subota, 18h, letnje vreme, ali vrata zatvorena. Nismo bili u prilici da vidimo unutrašnjost kompleksa dinarskog tipa koji pokazuje srpsko selo u 18 i 19 veku. Čitasmo mi redom slova na drvenim stubićima i poruke iza njih, ali na žalost nismo mogli da uđemo ni u mlekaru, kačaru, ambar. Ono što smo konstatovali, da je zaista prelepo i ako ste od onih roditelja koji su kao deca bila u  poseti Tršiću, obavezno posetite ovo mesto, jer je priroda divna. Na putu do Vukove kuće, za koju se ulaz plaća 150rsd dočekaće vas puno poruka na drvenim stubovima. Obratite pažnju, na obe strane su mudre misli. Nateraju vas da stanete, zamislite se na trenutak nad onim što radite i činite.
Nismo preterali u životu sa putovanjima, ali smo doživeli da npr.amerikanci ni od čega naprave senzaciju, da Slovenci svaki pedalj svoje zemlje dobro iskoriste i čak i bebama neke posete naplate. Mi taj dan nismo bili sami, bar još desetak ljudi je želelo da uđe u kompleks, uživa. Radno vreme od 9-17h zaista je nešto na čemu turistička organizacija treba dobro da se zamisli. Nije ni vredelo da pokušamo da odemo do manastira Tronoša, do kojeg je otprilike 4km pešačenja kroz šumu.
I odmarajući se u obližnjem etno restoranu saznali smo da je tako preko cele godine i da je svakodnevno prisutno puno ljudi koji bi da im se omogući da u popodnevnim satima obiđu kompleks. Uživanje u prirodi neće manjkati, kao ni šum reke, i svež čist planinski vazduh, sa obronaka Gučeva, koji je bio naša sledeća destinacija.

Prošli smo kroz Loznicu, i došli do kompleksa Banje Koviljače, nad kojom se nadvila planina Gučevo.  Par  kilometara od samog ulaska u banju, Gučevski vajati.
Ako živite brzim tempom, ako imate decu koja obožavaju životinje i igru na otvorenom, onda ste na pravom mestu. Nama je to bilo jasno čim smo kročili u dvorište. Puno gostiju odaje uvek utisak da ste u sigurnim rukama. Ako ne znate gde ćete da jedete, tamo gde je najveća gužva je uvek dobra odluka.
Deca su se rastrčala po dvorištu dok smo mi „useljavali“ vajat „Lipa“. Puno zečeva, jedna kuca, po neki paun bili su dovoljni da Lanki zaokupe pažnju. Domaćini su nas ugostili obilnom večerom, domaćom rakijom. Za one koji uživaju u domaćoj hrani, poput nas, kajmak, proja, domaće pite, slatka, rakije svakako su nezaobilazni meni.
Pored vajata nalazi se i odmaralište „Vidikovac“, koje je tih dana bilo domaćin deci na rekreativnoj nastavi. Malo smo se jurili po travi a onda odlučili da i mi uživamo u magijama mađioničara. Čak je mlađa ćerka i asistirala, što je nju, koja obožava trikove dodatno opčinilo. Svi smo iskreno uživali, družili se i učestvovali  u ludom plesu koje su animatorke deci organizovale. Te neplanirane aktivnosti uvek ispadnu najbolji provod. Nas matore vrati u detinjstvo, a deci uliva bezbrižnost.
Nismo dugo želeli da odemo na spavanje. Nekako, dođe ti da ukradeš ovog vazduha što više, da napuniš baterije da možeš neki naredni period da izdržiš. A ovakav vikend omogućava višak kiseonika.
Ujutru doručak i neverovatan pogled konobara kada sam tražila čaj. Onda ukapirate da u Gučevskim vajatima pijete domaća pića, šljivovicu, rakiju od divlje kruške, poslužite se za dobro jutro domaćim slatkom, ali svakako ne čaj. A to je već neka moja životna navika od koje ne odstupam. Naravno, domaćini su udovoljil želji.
Krenuli smo put tzv. Vidikovca, mesta svega 100-ak metar udaljenog od kuće u kojoj smo odseli kako bi smo uživali u pogledu na Drinu, Republiku Srpsku. Osećaj moći, beskraja. To je onaj pogled za kojim ti duša vapi, koji te opušta i relaksira u isto vreme. Obišli smo i Kosturnicu, spomenik podignut u znak sećanja na I svetski rat i gučevsku bitku.
Nakon ovih obilazaka i pozdravljanja sa zaposlenima u Gučevskim vajatima uz obećanje sebi da ćemo opet doći, krenuli smo prema Banji Koviljači. Predivan park prepun dece i odraslih i trim staza oko kompleksa zahvaljujući kojoj i dalje vreme provodimo u predivnoj prirodi Gučeva. Trčimo, smejemo se , radimo po neku vežbu. Svima zanimljivo, svi srećni, nasmejani.
Odlučujemo se da krenemo prema Malom Zvorniku i posetimo podzemni grad Karađorđevića. Usput zaustavljamo se pored Drine i uživamo na suncu. Put do Malog Zvornika je pun rupa, ali se svakako brzo stiže. Na naše razočarenje opet, samo organizovane posete su dozvoljene i to vikendom. Uboli smo vikend, ali nismo bili organizovana  ekipa. Ono što nas je oduševilo, lokalno stanovništvo koje je želelo da pomogne. Obilazili smo malo oko ulaznih vrata, ali ništa, nedelja, ko će da radi. Na sajtu TO Mali Zvornik svakako se predstavlja ovo mesto, ali nigde ne piše da ga možete posetiti samo uz prethodnu najavu i organizaciju.
Bar smo došli do nekog ulaza, poput crkvice i zabeležili ovu sliku, a usput obišli hidroelektranu.
Polako smo krenuli nazad prema Beogradu. Na predivnoj Drini  mnogo je restorana koji vas celim putem prate. Pre nego je krenula jaka kiša uspeli smo da se uvučemo u jedan od njih. Cene su zaista pristupačne, a pogled puca na sve strane.
Iako nismo ostvarili sve što smo isplanirali, već smo samo začeli ovaj prelepi deo Srbije, ono što nas je oduševilo je mogućnost da pobegnete porodično po pristupačnim cenama na produženi vikend i istražite svoju zemlju, upoznate je bolje i uživate u njenim čarima. Ima šta dobro da nam ponudi.  Možda već ovog leta posetu Gučevu spojimo sa Drinskom regatom. Mi smo taj tip avanturista, porodica koja voli da istražuje, a ovaj kraj baš odgovara takvima.

Etno kompleks Gučevski vajati urađeni su po uzoru na domaćinstva s kraja 19. i početka 20.veka. Nalaze se u Opštini Loznica. Raspoložu sa tri vajata. Restoran sa domaćom hranom oduševiće i najprobirljivije goste. otvoreni su preko cele godine. Više o smeštaju pogledajte OVDE 


 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

06.
Feb
2018
Iz ugla porodice
15.
Sep
2017
Iz ugla porodice
30.
Jul
2017
Iz ugla porodice