Iz ugla porodice
24.10.2014.

Temišvar, grad koji vredi posetiti

Oktobar obožavam. Možda zato što smo i sestra i ja rođene tog meseca i nekako smo uvek svi dobro raspoloženi. Svake godine se trudimo da nam bude drugaciji, poseban.
Ovaj oktobar je uz to još bio i idealan za uživanja na otvorenom, pa smo želeli nekako da ga zapečatimo.

Umesto materijalnih stvari, putovanje kao rođendanski poklon

Vreme sunčano, pravo letnje morali smo maksimalno da iskoristimo sa našim šmizlama pa kako se bližio i moj rodjendan, da slučajno ne bi ukućani trošili novac na garderobu, parfeme I sl, rekla sam im da se odričem svih poklona zarad putovanja u Temisvar. Imala sam u planu zapravo da to bude Beč, ali tamo bez 5 dana I nešto više novca ne možete da se provedete, a ovih 160 km udaljenosti od Beograda mi se učinilo nekako blizu, bliže nego rodni mi Kruševac, a opet jedno novo  iskustvo. A i zovu ga Mali Beč zbog uticaja iz Austrougarske, Beča I Pešte. Znate kako, da mi počnemo sa malim pa ćemo kad porastemo svo četvoro otići i do pravog, velikom Beča.
Spakovali smo rolere, obezbedili prenoćište u hotelu za 40 evra za sve nas i krenuli po prvi put u Rumuniju. Preko Pančeva I Vršca, bez imalo zadržavanja na granici uđosmo u državu sa kojom imamo najdužu granicu. Putevi stari, krpljeni, sam ulazak odaje siromaštvo pa smo se pitali otkuda oni u Evropskoj uniji. Kako smo se bližili Temisvaru sve je bilo lepše te smo ulaskom u grad koji se nalazi na 60ak km od granice bili oduševljeni viđenim. Kupili smo  usput vinjetu. Ista košta 3 evra I imate je na pumpama, na koje ćete nailaziti. Doduše, nama su istu naplatili 4 evra na jednoj oronuloj pumpi, ali zašta služe turisti ako ne za šišanje, pa smo taj jedan evro preživeli nekako.
Inače, do samog izlaska iz Rumunije smo se pitali za koji deo puta nam je ista potrebna i ko je provera, a onda shvatite da momci na granici pri izlasku iz njihove zemlje traže istu na uvid. Ona važi 7 dana tako da ukoliko, kao mi odlučite se da prenoćite, možete da se opustite.
Puno jednosmernih ulica nateralo nas je da poprilično upoznamo ovaj grad koji ima oko 500,000 stanovnika. Banat u ovom svom delu nas je zaista odusevio. U svakoj ulici najvećeg njegovog grada pažnja se poklanja biciklistima i zaista je šteta ne provozati  se. Ljubazni domaćini tu su da vas posavetuju, preporuče I popričaju sa vama. Lepo je kada se osecate dobrodošlim.
Prelepa šetnja pokraj Begeja

Sam Temišvar možete obići za jedan dan i zaista lepo da se provedete. Iako nam je tako blizu zbog prolaska kroz naseljena mesta, od Beograda put traje tri sata. Vreme se računa sat vremena unapred.
Subotom popodne i nedeljom besplatan je parking na obeleženim mestima. Svakako, uz Begej ima puno slobodnog mesta i nama to nikakav problem nije predstavljalo. Malo teže se vide nazivi ulica, ali mi smo u Srbiji na to navikli.
U subotu smo tek oko 5 popodne izašli u šetnju. Započeli smo kod  Saborne rumunske crkve, katedrale Mitropilitana sagrađene u prošlom veku. U momentu našeg ulaska održavalo se venčanje tako da je bilo lepo osetiti deo te atmosphere, veoma slične našoj. Prelepa građevina bogato dekorisana i spolja i iznutra nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Naša deca su žurila da vide mladu i mladoženju i malo popričala sa njihovim svatovima. U samoj crkvi su čestice časnog krsta i mošti jednog od sveta tri jerarha. Pored Begeja, okružena prelepim parkom, ova katedrala vidi se iz mnogih delova Temišvara, i zapravo od nje počinje pešačka zona u kojoj se zaista možete nauživati. Mnogo klupa za sedenje, dve pekare na samom ulazu, sa velikim redovima za vruća peciva podsetila su me na detinjstvo, čuvenu Baraku u kojoj smo gotovo svako popodne kupovali vruće đevreke I kifle.
Naš prvi problem na koji smo naišli je nemogućnost da nađemo menjačnicu koja radi. Čekali smo dugačak red ispred poslastičarnice za sladoled dok posle 15-ak minuta nismo videli tatino ozareno lice koje nosi leje u rukama. Kurs 1 evro 4,4 leja. Kugla sladoleda košta 3. Ukus vrhunski. Odavno se vodimo onom poznatom,ako ne znaš šta je dobro, gde je gužva, tu se lociraj i u ovom slučaju nismo promašili. Poslastičarnica je išavši od katedrale sa leve strane, nekih 100m udaljena. Ne možete da promašite, uvek je gužva. Mi smo seli tu i kafu da popijemo. Kraći espresso je 5.5, a  sa mlekom 6,5 leja.
Pešačka zona u ovom delu je zaista prelepa. Fontana u kojoj se noću smenjuju boje crvena, zelena, plava, zatim statua Vučice sa Romulom i Remom, prelepo uređeno cveće i fantastičan pogled na Katedralu naterali su nas da u svakom koraku iI trenutku uživamo na Trgu Pobede. Zgrada Opere stopila se sa ostalom divnom fasadom. U ovom delu nalazi se još jedna mala Fontana okružena golubovima. Mi put nastavljamo pravo prema Botaničkoj bašti. Usput nailazimo na tezge sa rukotvorinama i raznim džidža bidžama za decu, sve dok ne stignemo do bašte u kojoj opet nailazimo na nove mladence koji baš u njoj prave svoj prvi foto sešn.
Mnogo dece, devojaka i mladića koji uživaju u piknuku. U ovom i u drugim parkovima smo često nailazili na mlade starosti oko 20 godina koji izmedju drveća razapnu trake širine 5cm i hodaju po njima. Bez problema svako od njih je sproveo našu decu i objašnjavao im kako da se kreću.

Za decu najlepši momenat iz Botaničke baste je svakako susret sa ježom koga su čak i mazile dok  je on  spokojno stajao u travi i trpeo maltretiranje mališana, učestvovajući u brojnim fotografijama.

Komarci nas nisu zaobišli pa smo nakon petranja po improvizovanoj steni od kamenja izašli iz baste I krenuli put Trga Ujedinjenja, za koji kažu da je najveći i najlepši, ali kako je isti bio potpuno raskopan mi to nismo imali prilike da vidimo tako da smo samo svratili do cvetnog sata I krenuli dalje u šetnju. Bili smo dovoljno informisani i uspeli smo da izdaleka vidimo gradjevine poput srpske katedrale, ali nikako I da im priđemo. Ne samo ovaj deo, vec i jedan segment uz Begej, nedaleko od Rumunske Katedrale je u fazi renoviranja. I sami meštani kažu da im je ceo grad iskopan.  Kako je padao mrak sve manje ljudi je bilo na ulici iako je bilo tek oko 19h. Krenuli smo nazad prema reci, prolazili uskim ulicama i vratili se ponovo na Trg Pobede. 29 etničkih grupa živi u ovom gradu I to se vidi na svakom koraku i po ponašanju I odeći.
Naša deca su odabrala večeru u Meku. Zanimljivo je da isti uopšte ne podseća na naše u Srbiji, već ima nekako drugačiji stil. Sam toilet je poprilično bio neuredan, što je gotovo neverovatno za ovaj lanac hrane. Inače, hrana je jeftinija nego kod nas. Happy meal je 10,9 leja sto je oko 2,5 evra.
Noćni susret sa centrom je prelep. Uživanje na klupicama I razdragana graja dece oko fontane sa pogledom na Katedralu je zaista očaravajući. Kako je čuveni Illus Mall, za koji po celom gradu imate putokaz jedino mesto koje radi do 22h i ima lepu igraonicu za decu, uputili smo se ka njemu. Poslednji sprat je rezervisan za restorane, dok drugi za dečiju maštu. Posebni sektori za igru za najmlađe, zatim nešto starije, obilje drugih aktivnosti poput crtanja upotpuniće vreme mališanima.
Mall smo napustili oko 22h. Grad je poprilično bio prazan na putu do hotela u kome smo bili smešteni.
 

 

 

Park koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim


Ujutru smo po prepooruci otižli u Prospero na doručak. Podsetilo me je na male poslastičarnice u Francuskoj, u kojima uživate u doručku, mirisu hleba i ukusnoj kafi. Cene pristojne, poput onih kod nas. Akcenat je više na slatkišima nego slanišima, ali svakako je moguće napraviti izbor. Na ulici ćete uvek sresti ljude koji odlično govore engleski, ali zaposleni po kafićima, restoranima teže se snalaze.
Parkirali smo ponovo blizu katedrale i rolerima krenuli u vožnju pored reke. I sa jedne i druge strane obale postoje posebne staze i veliki broj i dece, i mladih i starih voze bicikle. Ravnica omogućava opuštenu vožnju i zaista je veliki užitak ovako provesti dan. Mi smo nakon izvesnog vremena prešli Begej na mostu uz katedralu I krenuli uz reku prema Istočnoj kapiji grada. Nikako da naidjemo na neki parkić da deca malo odmore. Naišli smo na par sa bebom koji nam je rekao da nastavimo istim putem. Kad su čuli da smo iz Srbije muškarac je počeo da peva : “Druže Tito, mi ti se kunemo..” pomenuvši kako su oni u Rumuniji veoma plakali kada je naš Maršal umro. Izgleda da ogroman broj Srba koji ovde živi neguje dobre odnose as svojim sunarodnicima, što je za nas turiste lepo jer se osećamo dobrodošlim. Nakon prolaska ispod neuglednog nadvođnjaka, ukazao nam se neverovatan park. Ništa veće i lepše za decu ovakvog tipa nisam videla! Nekoliko segmenta igrališta , počevši od običnih tobogana, preko mini adrenalinskog parka , kućica za igru, paukove mreže, ljuljaskica. U parku se i odrasli zabavljaju jer ima puno mesta za piknik , udobnih fotolja da se ispruže. Ceo park nudi obilje sadržaja a mi smo se zadržali i u delu crtanja sa peskom u boji gde su naša deca za 5 evra mogla da izaberu po crtež koji žele sami da oboje.Bela I Pepeljuga  krase sada njihovu sobu. Taj umetnički poduhvat traje otprilike pola sata.
Golf na travi, šah, lavirint, na svakom koraku nešto novo, zanimljivije od prethodnog. Puno aktivnosti zahvaljujući kojima smo tri sata uživali u parku. Ljuljaške koje bukvalno lete do oblaka oduševile su me I podsetile na istu u naninom dvorištu. Na konopac vezan za drvo, baš poput ovih savremenih u parku,namestila bi mi udobno ćebence i ja bih uživala u zagrljaju oblaka.
I opet mladi koji koriste trake razapete medju drveće i izvode razne vratolomije. I naravno, nesebično druženje sa našom decom koja su bila oduševljena. Ponovo smo obuli rolere i krenuli nazad ka katedrali. Divan dan, prepun restoran pored reke i nas je privukao. Nakon popriličnog čekanja na specijalitet “Banatski tanjir”, koji čini 1500gr bataka, kobasica, svinjetine na roštilju, slatkog podvarka , pilava i prelepog pečenog krompira,  otišli smo na sladoled u centru grada a zatim krenuli ka Beogradu. Ručak sa salatom I pićem nas je koštao 25 evra, sto je poprilično jeftinije nego u Beogradu. Deca su brzo zaspala a nas je smorila vožnja sa prosečnom brzinom od 60km na sat. Ono kad nađete nešto da se utešite, potrošnja goriva  je bila idealna.
Drago mi je da smo svi puni utisaka došli kući i da se radujemo sledećoj ovakvoj akciji. Bitno je da to uvek bude neka nova, za nas neistražena destinacija. Mada, i kad smo svi raspoloženi i kada krenemo sa osmehom na licima na bilo koju detinaciju bila ona na Adi ili daleko od našeg grada, mi se trudimo da uživamo u svakom momentu. Na pojedinim destinacijam to možete učiniti sa malo novca, na nekim je potrebno nešto više, na daljim još više. Znate, ima I onih koji mnogo imaju a ne znaju da uživaju u porodičnom okruženju, a mi se I na Adi I na Avali, I na kruševačkoj Bagdali I knjaževačkom Sredoreku odlično osećamo, jer mi tako želimo.

Zato sledeći put opisujemo porodični vikend u Knjaževcu I njegovom okruženju. Mi smo ga više puta iskusili , samo treba da to podelimo sa vama. Nadamo se da ce se i vama dopasti.

U koju god zemlju da pođete radi odmora ili posla, važno je da se osećate sigurno. Neprijatni događaji ne moraju pokvariti vaše planove. Svaki momenat putovanja treba da predstavlja uživanje. Važno je da znate da mi mislimo na vas. Bezbrižno putovanje je pred vama uz polisu putničkog zdravstvenog osiguranja Kompanije „Dunav osiguranje".
Posebna pogodnost je porodična polisa „Dunav osiguranja" - najpovoljnija na tržištu. Sa porodičnom polisom „Dunav osiguranja" obezbeđujete potpuno BESPLATNO putničko zdravstveno  osiguranje vaše dece !
Ukoliko se dogodi osigurani slučaj, sve potrebne informacije dobićete na srpskom jeziku 24 časa dnevno na telefon : +381 11 3636 999, „Coris Assistance", Beograd. Više informacija saznajte OVDE

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

06.
Feb
2018
Iz ugla porodice
15.
Sep
2017
Iz ugla porodice
30.
Jul
2017
Iz ugla porodice
string(0) ""
string(0) ""