Neka deca jednostavno teško stiču drugare. Nekada za to postoje objektivni i očigledni razlozi – previše su stidljiva, povučena su, nesigurna zbog sopstvenog izgleda ili nečeg drugog po čemu se razlikuju – a nekada druženje jednostavno ne ide iako nijedno dete ne može da nađe konkretnu manu svom usamljenom drugaru.
Ako vaše dete spada među njih, iskoristite ovaj zimski raspust da rešite problem.
Svako dete, pa i vaše, najsigurnije se oseća u prirodnom, poznatom okruženju i na sopstvenom terenu, pa vam predlažemo da organizujete popodnevna ili prepodnevna druženja, kako vam je zgodnije, u vašem domu. Ubedite ga da pozove jednog ili dvoje drugara, nikako više njih, pripremite sokiće i neko simbolično posluženje koje svi vole, i ostavite ih da se druže. Pre toga objasnite detetu šta znači biti dobar domaćin, predložite mu šta da rade, čega da se igraju, koje filmove bi mogli da gledaju... Budite im na raspolaganju, ako im nešto zatreba i diskretno pratite šta rade.
Ukoliko primetite da se dosađuju, da je svako zagledan u svoj telefon, da ne komuniciraju ili ako se vaše dete ponaša previše susretljivo, pa radi i ono što je u vašoj kući zabranjeno samo da bi udovoljilo drugaru, razmislite da li je napravljen dobar izbor. To ne znači da treba da odustanete od ove vrste druženja, već da probate s nekim drugim s kim će vaše dete lakše neći zajednički jezik i interesovanja.
Osim druženja u kući, razmotrite uključivanje deteta u neku sportsku, plesnu ili umetničku aktivnost, toga tokom raspusta ima na pretek, jer bi tamo moglo da upozna vršnjake s kojima deli interesovanja. Ohrabrite ga da prilazi drugima i da se upoznaje ili da makar prihvati tuđu inicijativu. Objasnite mu da ne treba da ulazi u nove odnose sa strahom od odbacivanja, jer se to najverovatnije neće desiti, a može mnogo da dobije.
Ukoliko je vaše dete baš specifično pa zbog toga nije prihvaćeno, iz razgovora s njim saznajte šta interesuje drugu decu. Ne, ne treba da mu savetujete da počne da gleda rijaliti programe kako bi imalo zajedničke teme s njima, da menja svoj muzički ukus, da odbacuje pristojnost u komunikaciji i da počne da psuje, već da realno sagleda ono što drugu decu povezuje. Možda su to video-igrice, ljubav prema šahu, sportu, hobiji ili neka druga interesovanja među kojima sigurno postoji nešto što bi i njemu moglo da se dopadne.
Male su šanse da ništa od ovoga ne pomogne, ali ako do toga dođe, popričajte sa učiteljem ili razrednim starešinom jer oni bolje od nas znaju kako nam se deca ponašaju u školi i šta „škripi“ u njihovoj komunikaciji sa okolinom. Poslušajte svaki dobronameran savet, ali tako da se vaše dete ne oseti izdanim i osuđenim.
Suština je u tome da se dete prilagodi vršnjcima, a da se ne odrekne sebe i onoga što ono jeste. Pomozite mu u tome, višestruko će vam se vratiti i isplatiti.
Foto: donna.gr, isengberilmu.blogspot.rs, parents.com, theconversation.com, thebalance.co, theparentingvillage.com
