Školarci
29.08.2014.

Neka polazak u školu bude najradosniji dan u životu deteta

Polazak u školu ubraja se u jedan od najvažnijih događaja u životu svakog deteta. Neka deca mu se raduju, neka od njega strepe. Slična osećanja imaju i roditelji. O pripremama za polazak u prvi razred za Dečji sajt govori Milica Okiljević-Ćućuz, transakcioni psihoterapeut.

Zašto se u većini porodica koje imaju đaka prvaka 1. septembar više dočekuje sa zebnjom i nervozom nego sa radošću?

Adekvatna emocija koja se javlja kod polaska u školu i kod dece ikod roditelja jeste strepnja. Strepnja označava svaku vrstu straha prema nekom budućem događaju kojeg doživljavamo ugrožavajućim, jer prevazilazi naše moći.

Od čega to roditelje strepe, a od čega deca? I da li deca uopšte strepe?

Roditelji prvo strepe od toga kako će se dete pokazati na testu za prijem u školu, zatim kako će se prilagoditi, kako će reagovati na učiteljicu, na novo okruženje, a za je decu polazak u školu strašan onoliko koliko im je mi odrasli predstavimo strašnom.

Na šta sve detetu treba ukazati?

Jako je važno predstaviti učiteljicu kao autoritet koji se mora slušati i objasniti mu da je ona osoba koja može da mu pomogne i reši problem ako mu se nešto desi. Ono šta je roditelj kući to je učiteljica u školi i dete mora to da prihvati. Sva druga pravila ponašanja deca čuju od učiteljica i nema potrebe bombardovati ih sa deset najrazličitijih uputstava, jer to pravi konfuziju.

Kako ga pripremiti za rutinu i disciplinu koje ga očekuju u školi?

Deca se na rutinu i disciplinu pripremaju od rođenja. U početku su to odlazak na spavanje u isto vreme, sklanjanje igračaka po završetku igre,slaganje garderobe kada se skine, usvajanje higijenskih navika... Dete koje ima rutinu u toku dana i koje zna kada mu je vreme za igru, odmor, hranu, koje su njegove obaveze, vrlo lako će da usvoji i nove radne navike koje ga čekaju.

Treba li ga forsirati da računa i što više piše i čita, pod uslovom da je već savladalo sva slova ili ga treba ostaviti da se još malo igra?

Po zakonu dete je obavezno da prođe predškolski program u zabavištu i ništa više od toga im nije potrebno. Ne treba ih forsirati da znaju računati, čitati i pisati, jer će to naučiti u školi. Ono treba da ima određena predznanja koja se tiču grafomotorike (pravilno držanje olovke), razumevanje pojma broja (da zna koliko je to 3,5,6), da razume odnose u prostoru i vremenu (gore-dole, ispred-iza, pre-posle, dan noć, dani u nedelji),da pravilno upotrebljava pojmove iz svakodnevnog života i da ume da ih objasni,(delovi kuće ili stabla i čemu služe, da ume prepričati neku priču ili događaj.

Verovatno je pogrešno, u trenucima kada se više „zaigra“ i napravi neki nestašluk, pretiti mu školom i učiteljicom, što neki roditelji čine?

Kao što greše oni roditelji koji ne žele decu da pripremaju za školu jer misle da je treba dete da im još malo bude bezbrižno i da uživa, tako greše i oni koji deci za svaki nestašluk prete školom. „Videćeš ti kad kreneš u školu, nećeš tamo tako moći“ je najčešća rečenica i najveća zabluda roditelja. Dete se disciplinuje kući i u kući usvaja pravila ponašanja, a u školi to primenjuje i proširuje na nove situacije.

Ko treba da odvede dete prvi dan u školu?

Najbolje je da to budu roditelji i to oba roditelja. Ovo je naročito važno kod dece čiji su roditelji razvedeni. Taj dan oba roditelja treba da budu uz svoje dete i da ga isprate i budu podrška u tom velikom koraku. Braće i sestre mogu detetu da predstave školu kao nešto pozitivno, ali ne mogu se postarati za dete ukoliko ono prvi dan bude jako uplašeno.

Podrazumeva se da najveći problem očekuje mališane koji nisu imali prilike da se na duže od sat vremena odvajaju od roditelja. Šta im savetujete?

Obzirom da dete mora po zakonu proći pripremni predškolski program, ovakve situacije se više ne dešavaju. Dete to nauči tokom prethodne godine dok je pohađalo pripremni program.

Da li dete treba uključiti u kupovinu školskog pribora? Da li je to način da se poraduje polasku u školu?

Mnogi se, recimo, još sećaju svoje prve pernice. Svakako! Kupovina pernice i sveska,torbe, uređenje sobe, radnog stola, u velikoj meri čine polazak u školu mališanu prijatnim.

Da li je lakše roditeljima kojima to nije prvi đak prvak ili je svako naredno dete sasvim novo iskustvo i izazov?

Svako dete je ličnost za sebe i roditelj iznova strepi, mada u manjoj meri, jer je već prošao kroz to iskustvo i ima mnogo manje nepoznanica.

Dečji sajt

foto: svevesti.com, sombor.rs, zena-blic.rs
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""