Školarci
09.09.2017.

I Ajnštajn je mešao slova

Isak Njutn, Leonardo da Vinči, Vinston Čerčil, Albert Ajnštajn, Volt Dizni, Džon Lenon, Mark Tven, Ernest Hemingvej, Agata Kristi i Hans Kristijan Andersen stavljali su na muke i nastavnike i roditelje svojim „bezobrazlucima“. Menjali su redosled slova ili slogova u reči, zamenjivali i izostavljajali neka slova, menjali, dodavali ili izostavljali pojedine reči u rečenici, pisali slova kao da ih vide u ogledalu, a isticali su se i u pravljenju grešaka prilikom računanja.
Na kraju svi oni postadoše i uspešni i slavni uprkos jednoj sitnici koja ih je povezivala. Tada se to zvalo lenjost, bezobrazluk, nezainteresovanost i nepoštovanje odraslih, a danas se zove disleksija.

Disleksija je poremećaj koji karakterišu teškoće u savladavanju čitanja i pisanja i od kojeg pati oko 10 odsto dece u Srbiji. Javlja se u najranijem detinjstvu, a obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da uči da čita i piše. Posvećen i prosvećen učitelj na vreme će prepoznati da je reč o ovom poremećaju, ali u mnogim slučajevima problem neće biti prepoznat do kraja četvrtog razreda. Kad dete krene u više razrede osnovne škole, ako se problem ne otkrije, teškoće u čitanju i pisanju biće podvedene pod pubertetske bubice.

Nije bolest, smetnja je
Na sreću, disleksija se, kada se otkrije uspešno prevazilazi uz adekvatnu porodičnu i stručnu pomoć, a ako dete nema adekvatnu podršku školskog sistema, što je čest slučaj, ono će imati problema tokom čitavog školovanja.
Uvek, ističu stručnjaci, treba imati na umu da disleksija nije bolest već smetnja sa kojom se čovek rađa. A kako ne spada u bolesti, ona se ni ne leči, već se dete uči odgovarajućim tehnikama koje će mu pomoći da lakše prevaziđe problem. Ako se disleksija otkrije u ranom detinjstvu i otkloni na vreme, neće ostaviti nikakve posledice.

Slova su izvrnuta, kao u ogledalu
Deca koja pate od ovog poremećaja često menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči, pišu slova kao da ih vide u ogledalu i imaju i smetnje u računanju. Rukopis im je neuredan i nerazumljiv, a imaju problem sa pisanim izražavanjem misli. Umaraju se brže od vršnjaka, teško im je da istovremeno pišu i slušaju nastavnika, povučeni su i nesigurni, teško uče strane jezike, spori su i za svaki zadatak im treba dosta vremena. Deca sa disleksijom nisu u stanju da razumeju ni zapamte tekst, pa ne mogu ni da prepričaju pročitano.

Logoped određuje terapiju
U zavisnosti od oblika i nivoa poremećaja, dete može da ima sve ili samo neke od navedenih simptoma, ali roditeljima i najmanja sumnja treba da bude povod da potraže pomoć logopeda. On će na osnovu simptoma i pregleda napraviti individualni plan za dete, ali i za roditelje jer i oni moraju da učestvuju u terapiji koja obuhvata različite vežbe govora, razlikovanja, pamćenja, analize i sinteze glasova, vizuelnog pamćenja i razlikovanja slova... Veoma je važna i uloga nastavnika, koji mora imati odgovarajući pristup detetu sa ovom smetnjom kako bi ono, ukoliko poželi, moglo uspešno da nastavi školovanje.

Češće se javlja kod dečaka
Istraživanja su pokazala da se disleksija češće javlja kod dečaka nego kod devojčica i da je broj dece sa ovim problemom u porastu. Dijagnozu može da postavi samo iskusan stručnjak jer ne znači da svako dete koje ima problem sa čitanjem i pisanjem pati od disleksije.
Inače, deca sa poteškoćama u čitanju i pisanju često su natprosečno inteligentna i u većini slučajeva imaju veći potencijal od ostale dece u razredu.

Saveti za rodite deteta sa disleksijom
* Ne optužujte ga da je lenjo ako izbegava čitanje i pisanje
* Ne upoređujte ga s drugom decom
* Ne prigovarajte mu zbog rukopisa
* Ohrabrujte ga da sve radi polako, ako mu je tako lakše
* Pohvalite ga za sve što dobro uradi

Foto; Photoroyalty/FreePik

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""