Školarci
25.07.2017.

Borite se protiv selfimanije

Kad je „Oksfordski rečnik“ 2013. godine proglasio selfi (selfie) za reč godine, jedna ponosna mama je na svom Instagram nalogu u opisu fotografije sa koje se ona i njena devetomesečna devojčica „puće“ u kameru telefona napisala „Još nije progovorila, ali već zna da pozira“. Pljuštali su lajkovi, ali i komentari tipa „Prelepotice“, „Uuuu, kupila si ajfon“, „Kakva mama, takva ćerka“, „Lep vam selfi“...

Devojčica s početka teksta je progovorila, prohodala i u međuvremenu naučila da se slika sama. Za kačenje fotografija i skupljanje lajkova i dalje je zadužena mama, a pomaže i starija sestra, napućena trinaestogodišnjakinja, koja već zna koji joj je profil lepši, koji su filteri najbolji, kako da se slika pred velikim ogledalom, a da izgleda vitkije. Ona je već zvezda Instagrama. Veća od mame i sestre. Prelepotica. Tako joj barem pišu dečaci i vršnjakinje koje je potajno je mrze. Zavide joj, ogovaraju je iza leđa, ali ona je i dalje najpopularnija među šestakinjama iz škole.
Za svaki selfi dobije između 300 i 400 lajkova, a kad ima dobar dan, dobaci i do 450. Kad okači novu fotku, nervozno gricka nokte dok srculenca ne počnu da se nižu, jer njena sreća, raspoloženje, apetit i atmosfera u kući zavise od broja lajkova.

Srce nije dokaz ljubavi
Njen otac je prezauzet, mama ne smatra da ima razloga za brigu, ali samo zato što je ne interesuje šta o „selfimaniji“ misle stručnjaci.
– Deca su sunđeri. Upijaju sve iz okruženja, i ono dobro i ono loše, pa je tako i sa opsednutošću selfijima i njihovim kačenjem na društvene mreže. Deca vole i pohvale i komplimente, a oni se na Instagramu izražavaju lajkovima čiji je simbol malo srce. Za dete je srce jednako ljubav, a nje nikad dovoljno – objašnjava prof. dr Rejčel Anuncijato, vanredna profesorka kliničke psihologije na Univerzitetu „Fordham“ u Njujorku, i dodaje da broj lajkova i popularnost na društvenim mrežama direktno utiču na samopouzdanje tinejdžera.

Vršnjaci su nekad okrutni
Povremeno pravljenje selfija, smatra prof. dr Anuncijato, ne može da škodi, čak je i zabavno praviti smešne grimase, ali kad to pređe u opsesiju, kad počne da se odražava na raspoloženje ili na apetit, roditelji treba da se zabrinu.
– Dete ne sme da ceni sebe po tome kako ga drugi vide, jer tinejdžeri na društvenim mrežama umeju da budu veoma okrutni. Neko će iz čiste obesti napisati „debela“, „nosata“, „rugobo“ ili nešto još gore, što svakako spada u vršnjačko zlostavljanje, pa će dete, ako je nesigurno, s niskim samopouzdanjem i samopoštovanjem, početi sebe da posmatra na negativan način. Niti je ono nosato i debelo, niti su druga deca sa stotinama lajkova najlepša i najzgodnija, ali se veruje sudu vršnjaka – naglašava prof. dr Rejčel Anuncijato.

Gladuje se zbog dobre fotke
Selfi kultura dovela je do toga da se deca konstantno upoređuju s vršnjacima, odećom, ponašanjem i pozama na fotografijama. Slede one popularne i tako gube sebe.
– Mnogi poremećaji ishrane među tinejdžerima uzrokovani su opsednutošću društvenim mrežama sa kojih stižu slike idealnih tela. Za lajk više, ili makar za uvredu manje, tinejdžeri su spremni i na izgladnjivanje, što može da ostavi trajne posledice – kaže dr Alison Čejs, izvršna direktorka Centra za ishranu u Ostinu.

Preko uvreda se ne prelazi
Dok je malo dete najviše veruje roditeljima, a kad postane tinejdžer, više veruje vršnjacima, naglašava dr Čejs, i saveruje da na vreme počnete da im pričate zašto ne treba da budu opsednuti izgledom i brojem pratilaca i lajkova na Instagramu.
– Deca čiji je dan ispunjen zanimljivim sadržajima ili obavezama provode manje vremena s telefonom u rukama. Usmeravajte ih ka stvarnom životu, lakše će se odreći onog virtuelnog, a uz to im pokazujte da ih volite. Ako u kući ima puno ljubavi, dete se neće grčevito boriti za nju na društvenim mrežama – savetuje prof. dr Rejčel Anuncijato i apeluje na roditelje da sve uvredljive poruke, ako ih dete dobija, prijave školskom psihologu ili roditeljima dece koja ih pišu.
Od presudne važnosti je da roditelj reaguje ako dete počne da odbija hranu ili da provodi sate vežbajući, jer je to signal da ne prihvata svoje telo i svoj izgled.
– Ako dođe do toga, a razgovor ne pomogne, ograničite mu pristup telefonu i internetu na neko vreme, dok ne rešite problem.

Izvor: www.parent.co
Fotografije: Netsanity.net, Doctor.net, Pexels.foto, DailyRecord

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""