Ordinacija
20.09.2017.

Antibiotici nisu bombone

Kad su im deca bila mala četiri mame iz jednog beogradskog naselja družile su se svakog dana. Dok se deca poigraju ispred vrtića, one razmene po koju o tome kako im je protekao dan na poslu, šta da kuvaju, ko će svo četvoro da vodi na rođendan kod zajedničke drugarice, kome curi nos, a ko ima upalu ušiju.
Juče su se našle na kafi posle mesec dana. Ona njihova „crna četvorka“ iz vrtića stasala je za srednju školu, a one tek sad razmenjuju utiske o ceni udžbenika, razrednim starešinama i aktuelnim prehladama, pa se nekako setiše zajedničke doktorke.
– Bože, što je ta štedela na antibioticima. Nikada ih nije propisivala ni za crveno grlo, ni za upalu ušiju, a kamo li za kijavicu. I evo ih, ništa im ne fali, zdraviji su od ovih što ih danas svaki čas roditelji kljukaju antibioticima.

Da li su današnji lekari drugačiji ili su roditelji navalentniji i „sve bolje znaju“, pa i to kako i čime dete treba da se leči, tek u Srbiji se antibiotici troše pet puta više nego u Evropskoj uniji.
– U Srbiji se u proteklom periodu potrošnja antibiotika kretala od 1.200 do 1.500 doza na 1.000 dece, a u skandinavskim zemljama i zemljama centralne Evrope između 200 i 300 doza – izjavila je dr Milica Bajčetić, profesorka Medicinskog fakulteta i članica Radne grupe za antibiotike Ministarstva zdravlja.

Ona je na predavanju za pedijatre rekla da je projekat Ministarstva zdravlja, koji ima za cilj za racionalnu upotrebu antibiotika, usmeren na suzbijanje rezistencije.
– Podaci o rezistenciji na antibiotike, a najviše na cefalosporin, alarmantna je. Čak 80 odsto antibiotika prepisuje se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, u domovima zdravlja, i tu se generiše rezistencija. Kada takav pacijent dođe u sekundarnu bolničku ustanovu, on ima teži oblik oboljenja i oslabljen imunitet, što pogoduje razvoju multirezistentnih bakterija koje mogu dovesti do smrti – rekla je Bajčetić.
Zahvaljujući projektu za racionalnu upotrebu antibiotika koji je Ministarstvo zdravlja pokrenulo 2015. godine i kontinuiranoj edukaciji lekara, potrošnja antibiotika u Srbiji smanjena je za 15 odsto.

Antibiotici se, objašnjava dr Radovan Bogdanović, predsednik Udruženja pedijatara, propisuju za infekcije gornjih disajnih organa koje su, naročito kod dece, uglavnom virusne je prirode pa tu antibiotici ne pomažu.
– Pedijatri u domovima zdravlja su pod stalnim pritiskom roditelja da detetu koje ima prehladu i povišenu temperaturu prepišu antibiotik. Iako to ne sme da bude opravdanje, činjenica je da lekari popuštaju pod pritiscima roditelja. Kada imate u toku dana 50 ili 60 pregleda, onda ne možete da trošite vreme na ubeđivanje sa njima – rekao je Bogdanović i dodao da je veoma bitno uticati na svest javnosti da antibiotici nisu svemogući lekovi i da njihova zloupotreba dovodi do bespomoćnosti lekara.

Ako pitate lekare i ove četiri mame, svakako će vam reći da je manje bolje, makar kada se radi o antibioticima.
Poslušajte ih. Znaju šta govore.

Foto: Pixabay, Pexels

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""