Zdravlje
28.11.2020.

Boravak napolju jača duh i telo, ali samo ako je vazduh čist i nezagađen

U trenutku kada raste broj osoba zaraženih koronavirusom, ali i broj preminulih, kada se ne isključuje mogućnost da se uvede novi lockdown (nova zabrana kretanja), kada nam je teško da se nosimo s maglom, tmurnim vremenom, niskim temperaturama i mrakom, kada smo na korak od anksioznosti i depresije, pitamo se kako da sačuvamo svoje fizičko i mentalno zdravlje i zdravlje naših najbližih. Dok nam neko ne ponudi pouzdan odgovor na to pitanje, koristiće nam preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

„Odrasle osobe trebalo bi da imaju najmanje 150 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, što je važno i za njihovo fizičko i za mentalno zdravlje u eri koronavirusa. Redovna fizička aktivnost pomaže u prevenciji bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i maligniteta, ublažava simptome depresije i jača imunitet“, rekao je Ridiger Kreh, direktor SZO za unapređenje zdravlja.
S obzirom na to da pandemija ne posustaje, ne preporučuje se vežbanje u teretanama i sportskim centrima, pa se dobrom alternativom smatra svaka fizička aktivnost na otvorenom.

Svaka šetnja, a posebno ona energična, brzim korakom, negde u prirodi, dalje od ulice, danas može da bude lekovita. Pratite aplikacije koje pokazuju zagađenje vazduha, pa po tome odredite vreme kada ćete šetati, obucite se toplo, slojevito, deci obavezno stavite kapu i rukavice, a mogli biste i sebi. Šetnju iskoristite i da se vidite s prijateljima i rođacima, za kratko druženje dece s drugarima. Okupljanja u zatvorenom nose prevelik rizik, na otvorenom ste, uz poštovanje fizičke distance, daleko bezbedniji. Ako budete izbegavali teške i ružne teme, ako budete pričali o nečemu lepom, ako ovo pretvorite u svoju rutinu, svoj ili porodični ritual za zdravo telo i zdrav duh, osećaćete se mnogo bolje, a to vam i jeste cilj.

Sve ovo što važi za odrasle, važi i za decu, s tim da su benefiti fizičke aktivnosti kod dece i mladih prvenstveno vezani za imunitet i za prevenciju depresije i anksioznosti. Mnogi od vodećih svetskih pedijatara veruju da je za mališane veoma korisno da borave na hladnoći, a u tome prednjače skandinavski narodi koji već vekovima ostavljaju decu, uglavnom bebe u kolicima, da spavaju napolju na hladnoći. Iako je za nas ovakvo nešto nezamislivo, nema razloga da svakog dana, u vreme kada vazduh nije zagađen, naša deca školskog uzrasta ne provedu najmanje pola sata na otvorenom, u prirodi, a predškolci najmanje 20 minuta.

Inače, prekomerni boravak u zatvorenom prostoru i preterano izlaganje dece digitalnim medijima ima naziva se i deficit prirode. Ovaj termin osmislio je Ričard Luv (Richard Louv), autor knjige „Poslednje dete u šumi: Spasimo našu decu poremećaja deficita prirode“ (Last Child in the Woods; Saving Our Children from Nature-Deficit Disorder) da bi ukazao na potencijalne rizike od manjka kretanja, od manjka čistog vazduha, od neizlaganja dece mikrobima iz spoljašnje sredine...
Deci u dečjem uzrastu zbog deficita prirode prete astma, ekcemi, bolesti creva, nedostatak vitamina D, depresija, anksioznost, problemi u učenju, a u zrelom dobu dijabetes tip 2, kardiovaskularna oboljenja, karcinomi.
Foto: unsplash, pexels, pixabay

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""