Od početka školske godine prošlo je manje od mesec i po dana, a vi se već „raspadate“ jer imate osećaj da decu non-stop vodite i odvodite sa treninga, časova jezika i klarineta, kreativnih radionica, dodatnih nastava... Brekću deca, brekćete i vi jer vam se život sveo na jurcanje i satnice, a nikako da zastanete i zapitate se čemu sve to.
Može li vaše dete da izdrži taj tempo? Da li su mu zaista neophodne sve te vannastavne aktivnosti? Čija je to ideja i zašto to radite? Zbog vaših ambicija, zbog želje da se slede vršnjaci, zbog nemogućnosti da se odlučite za samo jednu stvar?
Šta god da je razlog, vreme je da vidite šta ćete dalje.
Neki roditelji smatraju da je za decu dobro da budu stalno okupirana, pa im ne ostavljaju vremena za igru, druženje, čitanje, hobije... Oni jednostavno smatraju da će njihovo dete zaostati za vršnjacima ako ih ne sledi ili da će biti izopšteno iz društva ukoliko ne deli s njima baš sva iskustva. Ako ne zna dobro barem dva strana jezika, zaostaće. Ako ne trenira vaterpolo kao njegov najbolji drug, izgubiće najboljeg druga.
Izvesno je da svi ovi roditelji žele dobro svojoj deci, ali ne kaže se džabe da je put do pakla popločan dobrim namerama. Taj pritisak da se stalno učestvuje u brojnim aktivnostima i da se drži korak s drugima može biti fizički, emocionalno, pa čak i finansijski iscrpljujuć.
Niko ne spori da su organizovane aktivnosti i sport dobri za decu, jer se tako razvijaju i telo i socijalna inteligencija, tako dete uči da bude disciplinovano i da rešava konflikte. Sporni su samo broj aktivnosti i vreme koje na njih odlazi. Pre ili kasnije, deca koja su prezauzeta počeće da pokazuju znake umora i uznemirenost, počeće da se žale na glavobolju i bolove u stomaku, što je posledica stresa, propuštenih obroka ili manjka sna, a na kraju će popustiti u školi.
Vremenom će i ostatak porodice početi da oseća posledice. Ako jedan roditelj vozi decu dva puta nedeljno na trening, a majka ih vodi tri puta nedeljno u muzičku školu i na časove jezika, ne ostaje puno vremena ni za kuvanje ni za porodične obroke, a to nije dobro.
Ako ste shvatili da postoji problem, sedite i zajedno s detetom odlučite čega će se najlakše odreći. Ključ je u planiranju stvari i odabiru aktivnosti koje najviše odgovaraju uzrastu, temperamentu, interesovanjima i talentima deteta. Zašto bi se dečak krhke građe mučio na treninzima kad od njega nikad neće biti dobar rukometaš, kakav je bio tata... Zašto bi mala bucka išla na balet koji mama mnogo voli kad je učiteljica stalno stavlja u poslednji red, da se ne vidi... Šta će antisluhista u muzičkoj školi...
Jasno vam je... Nema smisla da dete radi nešto samo da bi udovoljilo vama ili drugarima. Od toga odmah odustanite.
Evo čime još treba da se vodite u određivanju balansa:
* Ograničite se na jednu vannastavnu aktivnost tokom godine ili na nekoliko, ali pod uslovom da detetu ne oduzimaju više od dva popodneva ili večeri nedeljno tokom školske godine.
* Procenite koliko vam vremena oduzima svaki trening ili čas, ali uzmite u obzir i odvođenje i dovođenje.
* Napravite satnicu svih obaveza i zalepite je na frižider. Ako nađete prazan prostor u kalendaru, ostavite ga nepopunjenog.
* Organizujte se s drugim roditeljima, pa podelite obaveze oko odvođenja i dovođanje dece, uštedećete mnogo vremena i olakšaćete sebi život.
* Postavite prioritete: sve školske obaveze, i učenje i domaći zadaci, moraju da se završe pre vannastavnih aktivnosti. Ako škola počne da trpi, smanjujte ili ukidajte vannastavne aktivnosti.
* Naučite da kažete NE. Ako vaše dete već ima puno obaveza, a želi još neku, zahtevajte da se nečega odrekne kako bi napravilo prostor za novu.
* Naučite da kažete TIME OUT: Kad vidite da posustajete, bilo dete bilo vi, napravite pauzu jer je svima potrebno makar malo vremena kada neće raditi ništa.
I na kraju ne zaboravite koliko je važno da deca budu samo deca.
Foto: Pixabay, pkdnovelties.com