Grešken učitelja i nastavnika tokom izvođenja časa mogu da prouzrokuju nedisciplinu učenika. Takve greške nastavnici teško mogu sami da primete, a često nisu ni spremni da se suoče sa njima. Obično takve sugestije ne umeju da iskoriste i traže problem u učenicima, umesto u sebi. Evo nekih grešaka nastavnika koje mogu da potpuno poremete čas, kao i preporuka kako ih prevazići.
1. Nastavnik traži od učenika da donesu i stave na katedru pismene vežbe koje su dobili prethodnog časa (ne bi trebalo da učenici nose vežbe kući, jer je vežba dokaz o oceni, ako je učenik izgubi roditelj može da traži poništenje ocene). Svi ustaju, stvara se opšti metež, koji može da potraje i pet minuta. Najbolje je da nastavnik odredi po jednog učenika iz svakog reda koji će da prikupi vežbe ili da učenici predaju vežbe nakon zvona.
2. Nastavnik ide od klupe do klupe i pregleda domaći, pri tome učenici nemaju nikakvo zaduženje i naravno pričaju.
Nastavnik može da pregleda domaći tokom neke samostalne aktivnosti učenika i tako ne gubi dragoceno vreme.
Primera radi, ove dve aktivnosti mogu oduzeti deset minuta, što je veliki deo izgubljenog vremena od časa koji traje svega 45 minuta.
3. Nastavnik ne daje jasne instrukcije kada je u pitanju propitivanje i ocenjivanje učenika. Počinje da propituje, a da prethodno nije rekao da će propitivati za ocenu, kao i gde će biti evidentirane ocene u dnevnik vaspitno obrazovnog rada ili u „svesku“ za praćenje napredovanja učenika. Nakon prve upisane ocene učenici počinju da se čude i tako ometaju čas. Nastavnik treba da dȃ jasno obaveštenje učenicima da će vršiti propitivanje i ocenjivanje, kao i koji je nivo znanja potreban za koju ocenu. Da vas podsetim, naš Pravilnik o ocenjivanju učenika ne poznaje ocene 3 na 4, 2 na 3 itd.
4. Neki učenici tokom postupka ocenjivanja bivaju ocenjeni a neki ne. Nastavnik neke pita da li su spremni, pa im odlaže ocenjivanje, a nekima ne postavlja to pitanje. Učenici šapuću i negoduju zbog neravnopravnih „pravila igre“. Ocenjivanje treba da bude jednako za sve, osim u slučajevima učenika sa posebnim potrebama ili učenika koji rade po prilagođenom planu.
5. Nastavnik postavlja pitanja, odgovaraju svi u glas, neko tačno, neko ne, stvara se utisak opšteg haosa.
Nastavnik treba da postavi pitanje svima, a zahteva odgovor od jednog učenika. Da potvrdi tačnost datog odgovora. Ukoliko odgovor učenika nije tačan da podstakne učenika na tačan odgovor, ili ukoliko to ne uspe, prozove drugog učenika.
6. Nastavnik diktira, a ne proverava da li su učenici pravilno napisali.
Samo u retkim izuzecima učenici mogu da vrše zapis u sveskama, a da se taj zapis ne nalazi na tabli, ili u slučaju ako je cilj časa zapisivanje po diktatu.
Ovo su samo neke od grešaka nastavnika koje mogu da prouzrokuju nedisciplinu učenika. Pametan čovek ume da čuje gde je pogrešio i ispravi svoju grešku, onaj drugi grešku nikada ne traži u sebi.
Preuzeto: uciteljica.kraljevo.com
foto: skolskiportal.hr