MONONUKLEOZA
Bolest poljupca zahteva mirovanje
Priroda se potrudila da nekima i poljubac presedne! Ovim, po mnogima najlepšim kontaktom između dvoje ljudi, može da se prenese infektivna mononukleoza, koju zbog toga zovemo "bolest poljupca". Pacijenti kojima lekar dijagnostikuje mononukleozu treba da se naoružaju strpljenjem jer je za oporavak najvažnije mirovanje.
Infektivna mononukleoza spada u zarazne bolesti koje zahvataju žlezde. Naziv "bolest poljupca", kako objašnjava infektolog prof. dr Dragan Mikić sa Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA, potiče od činjenice da se virus prenosi bliskim kontaktom sa zaraženom osobom.
Zaljubljeni na udaru
- Prirodni rezervoar Epstajn-Bar virusa (EBV), izazivača infektivne mononukleoze, jeste čovek, dok je njegova pljuvačka izvor virusa. Zato se EBV najlakše prenosi poljupcem dve osobe u usta, a infektivna mononukleoza naziva se "bolest poljupca" ili "bolest zaljubljenih". Infekcija se može preneti i zaraženim kapljicama pljuvačke u toku bliskog kontakta sa drugim osobama i indirektno, na primer preko čaše ili flaše - priča dr Mikić.
On kaže da se "bolest poljupca" najčešće javlja kod mladih ljudi, koji imaju od 14 do 25 godina:
- Primarna infekcija EBV javlja se u prvih sedam godina života, kada protiče kao supklinička ili inaparentna forma bolesti, koja zbog toga često prođe nezapaženo. Klinički manifestna infektivna mononukleoza koju smo prethodno opisali javlja se kod osoba od 14. do 25. godine. I u jednom i u drugom slučaju osnovni razlog širenja bolesti jeste veoma čest kontakt sa zaraženom pljuvačkom druge osobe. Širenju bolesti svakako doprinosi i činjenica da izlučivanje virusa pljuvačkom može potrajati i do 18 meseci nakon preležane bolesti i da oko 15 odsto osoba ostaju doživotne kliconoše.
Lečenje odmaranjem
Terapije protiv mononukleoze nema, lečenje je simptomatsko, uz obavezno mirovanje.
- Kod mononukleoze se najčešće primenjuje simptomatska terapija, na primer kod povišene temperature antipiretici, a kad se javi angina, primenjuju se i antibiotici na način i u dozi koju odredi infektolog. S obzirom na to da se ne smeju primeniti sve vrste antibiotika, njihovo samoinicijativno uzimanje se ne preporučuje. Ukoliko se kod obolelog registruje oštećenje jetre, ponekad u formi hepatitisa, mogu se primeniti hepatoprotektivi. Kod teških formi bolesti, kada je otežano disanje i uzimanje hrane, dolazi u obzir primena kortikosteroida i infuzija. Kod nekih oblika bolesti mogu se primeniti i antivirusni lekovi. U bolničkim uslovima se zbrinjavaju samo teže forme bolesti, dok se ostali leče kod kuće. Lečenje obično traje do mesec dana, mada do potpunog oporavka dolazi tek posle dva do tri meseca. U prvom periodu ključno je mirovanje pacijenta prema savetu lekara, a potom doziran fizički napor. EBV virus opstaje u organizmu čoveka doživotno. Zbog toga se on često povezuje sa kliničkim sindromima kao što su hronična infektivna mononukleoza, sindrom hroničnog umora i druge. Do reaktivacije virusa dolazi u slučajevima oboljenja kao što su Burkitov i neki drugi limfomi, nazofaringealni karcinom, imunodeficijencija (AIDS) i još neka oboljenja - upozorava dr Mikić.
Otkrivena 1888. kao „žlezdana temperatura"
Bolest je prvi put prepoznata 1888, lekari su je tada nazvali „žlezdana temperatura", što je vrlo dobar opis. Kod mononukleoze otiču žlezdani čvorovi i javlja se povišena temperatura. Dvadesetih godina 20. veka naučnici su utvrdili da se u belim krvnim zrncima, limfocitima mononuklearima, javljaju čudne promene. Na osnovu tog otkrića bolest je dobila naziv infektivna mononukleoza jer menja oblik mononukleara limfocita, odnosno povećava ih. Godine 1967. dvojica lekara, Epstajn i Bar, otkrili su virus koji prouzrokuje bolest i po njima je dobio ime EBV.
Naš sagovornik kaže da vreme inkubacije traje od sedam do 15 dana i da bolest obično počinje postepeno.
- Javljaju se povišena temperatura, malaksalost, gušobolja i angina. Dolazi do povećanja limfnih žlezdi na vratu i drugim regijama, koje je ponekad toliko izraženo da dovodi do otoka lica i kapaka. Takođe se registruje uvećanje jetre, a posebno slezine, koje se potvrđuje ultrazvučnim pregledom. Drugi simptomi i komplikacije bolesti su značajno ređi i njih obično registruje specijalista infektolog - objašnjava dr Mikić.
Simptomi:
- povišena temperatura, malaksalost, gušobolja i angina
- povećanje limfnih žlezda na vratu i drugim regijama, koje je ponekad toliko izraženo da dovodi do otoka lica i kapaka
- uvećana slezina, često i blaže uvećana jetra
Saveti za obolele od mononukleoze:
- ako postoji sumnja na infektivnu mononukleozu, odmah se javite izabranom lekaru, koji će vas uputiti infektologu
- dok traje temperatura, neophodno je da pacijent miruje u postelji najvećim delom dana. To će pogodovati oporavku kako oštećene jetre, tako i uvećane slezine, i naravno celokupnog imunološkog sistema
- prvih nekoliko nedelja bolesti pacijent ne treba da ide na posao, odnosno u školu. Strogo su zabranjeni časovi fizičkog vaspitanja dok ih lekar ne odobri
Slike preuzete sa sajtova penelopesoasis.com ,
www.everybodyloveskiss.com, lekovitobilje.rs
