Jedan od najvećih problema kod alergija sa hranom je to što većina roditelja i ne zna da ih dete ima sve dok određene namirnice ono ne proba. Iz tog razloga veoma je važno znati prepoznati reakcije na hranu, a posebnu pažnja treba obratiti kada dete isprobava nove namirnice koje do tada nije konzumiralo.
Istraživanja pokazuju da je jedno od trinaestoro dece alergično na neku vrstu hranu a da je čak oko 40% njih imalo reakcije koje su potencijalno opasne po život.
Da li je moguća alergija na hranu kod beba?
Najbolja hrana za bebe do šestog meeca svakako je mamino mleko, pa je preporuka da bebu sisa, naravno ako je mama u mogućnosti. Ukoliko dojilja nije alergična na neku namirnicu, ne bi trebalo da izbegava određenu versu hranu jer beba na taj način, kroz majčino mleko, dolazi u dodir sa različitim vrstama narmirnica pa se tako smanjuje mogućnost da kasnije razvije alergiju na hranu.
Ukoliko se desilo da je beba pre uvođenja čvrste hrane imala neku alergijsku reakciju, ili ima ekcem, budite naročito oprezni kada počinjete sa čvrstom hranom i uvodite nove namirnice.
Ako se bebi između šestog i dvanaestog meseca ne uvedu postepeno namrinice koje važe za česte alergene, kao što su kokošja jaja ili kikiriki, tj. ako se uvođenje ovih namirnica odlaže, veća je verovatnoća da dete kasnije može razviti alergijske reakcije na ove namirnice. Važno je znati da alegrije na jaja ili mleko većina dece preraste sa godinama, dok alergija na recimo kikiriki, najčešće ostaje za ceo život.
Alergija na kravlje mleko tj. na proteine iz mleka, može se javiti u ranom detinjstvu i zastupljena je kod oko 7% dece u prvoj godini života. Ova alegrija je prolaznog karaktera i u čak 50% slučajeva nestaje do prvog rođendana. Ukoliko se simptomi ove alergije jave kod bebe koja sisa i ne konzumira kravlje mleko, potrebno je da mama na neko vreme prestane sa uzimanjem kravljeg mleka i mlečnih proizvoda. Važno je konsultovati se sa pedijatrom ukoliko je potrebno preduzeti i neke dodatne korake.
Kako se manifestuje alergija na hranu?
Kod alegrija na hranu imuni sistem reaguje previše burno i proizvodi antitela kako bi se "odbranio" od određenih namirnica koja vidi na isti način kao mikrobe ili viruse, tj. reaguje slično. Alergije na hranu utiču ne samo na sistem za varenje, već i na kožu, srce i disanje. Kod neke dece alergija tj. njeni simptomi javljaju se svega nekoliko minuta nakon konzumiranja sporne namirnice, a kod neke dece može proći i do nekoliko sati.
Ovo su neki od simptoma koji mogu da ukažu na postojanje alergije na neku od namirnica koje dete konzumira:
- svrab u predelu usta i ušiju
- zapušen nos i curenje iz nosa
- vrtoglavica
- kašljanje i kijanje
- problemi sa disanjem i "šištanje" tokom disanja
- proliv
- povraćanje
- bol u stomaku
- neobičan ukusu u ustima
- pojava osipa ili plikova i svraba po koži
Dok su mala, deca ne znaju lepo da razlikuju i obasne simptome pa morate naučiti da tumačite ono što dete pokušava da vam saopšti. Ukoliko, na primer izgovori ovako nešto, obratite pažnju: "Jezik mi je veliki", "Svrbe me usta", " Bole me grudi", "Sve mi se okreće", "Imam nešto zaglavljenjo u grlu".
Šta možete uraditi ako primetite alergijske reakcije kod deteta?
Iako roditelji dece koja su sklona alergijama, dosta pažnje poklanjaju izboru i pripremi namirnica i obroka, u nekim slučajevima se možete desiti da dete iz neznanja ili nepažnje pojede nešto što u sebi sadrži alergen, ili da pak prvi put reaguje na neku namirnicu koju do tada nije konzumiralo, ili jeste, ali nije imalo nikakve neobične reakcije.
Ono što možete uraditi kao prvu pomoć jeste davanje antihistaminika koji sprečavaju vezivanje histamina za receptore čime se ili smanjuje ili u potpunosti sprečava javljanje simptoma alergije.
Kada je neophodno potražiti pomoć?
Kod neke dece može se desiti veoma jaka reakcija na hranu tj. antifalaktički šok. Ako dete ima poteškoća sa disanjem i gutanjem odmah pozovite Hitnu pomoć ( 194). Ako je dete nekada reagovalo na neku namirnicu, pa makar ta reakcija bila i veoma blaga, korisno je da uvek u kući imati neki od lekova za ublažavanje simptoma alergija. Naravno, uvek se pre davanja bilo kog medikamenta morate posavetovati sa pedijatrom i nikako ih nemojte davati na svoju ruku.
Neki od simptoma antifalaktičkog šoka mogu biti bol u grudima, gubitak svesti, plitak dah i šištanje tokom disanja, modra boja kože, slab puls, pometenost, poteškoće pri gutanju.
Kako razlikovati intoleranciju od alergije na hranu?
Ukoliko dete reaguje na neke namirnice, ne mora automatski značiti da ima i alergiju na nju, već može biti samo intolerantno. Razlika između ova dva stanja je što alergija utiče na rad imunog sistema dok pojava intolerancije na hranu utiče na funkcionisanje organa za varenje. Intolerancija se stoga javlja mnogo češće nego alergije. Najčešče je to preosetljivost na jaja, gluten, laktozu i aditive u hrani.
Intolerancija se, za razliku od alergija, manifertuje kroz nadutost, dijareju i gasove, otežano varenje, glavobolju i abdominalne bolove.
Kako se rade testiranja na alergije na hranu?
U današnje vreme primenjuju se alergo testovi na koži i alergo testovi iz krvi. Test se najčešće izvodi na koži podlaktice ili na leđima. Površinski sloj kože se zagrebe kako bi alergeni dospeli do ćelija. Potom se stavlja kap tečnosti u kojoj je rastvoren alergen.
Nakon toga čeka se reakcija i posmatra se ima li bilo kakvih manifestacija na koži deteta. Mogu se pojaviti otok, svrab i crvenilo ukoliko je dete alergično na određene namirnice. Nakon pregledanja rezultata, doktor će predložiti terapiju.
Testovi koji se rade iz krvi pokazuju prisustvo antitela na određeni alergen. Pogodni su i za bebe i za decu. Ukoliko dete uzima neki od lekova za ublažavanje simptoma alergije, oni mogu uticati na rezultate analiza pa je potrebno, uz konsultaciju sa pedijatdom, prestati sa njihovom upotrebom pet do sedam dana pre zakazanog testiranja.
Ako je vaše dete sklono alergijama na hranu, izbegavajte jela za koja niste sigurni da li sadrži sastojke na koje je dete alergično. Prilikom kupovine hrane, pažljivo gledajte sastojke na etiketama.
Ako dete pati od alergija koje se ne mogu izlečiti tj. prestati, bitno je da od početka sa mališanom razgovarate o tome kako bi na vreme počelo da prihvata tu činjenicu da je malo drugačije od ostalih. Možete mu govoroti o drugim vrstama različitosti koje postoji kod ljudi: da se neko rodi sa svetlom, neko sa tamnom kosom, neko je niži rastom, neko viši, pa tako postoje ljudi koji su alergičini i ne smeju da jednu neke namirnice, ali da je to sasvim u redu i da se mogu pronaći alternative, kao što su recimo biljna mleka i sl.
Naučite dete da nema komplekse zbog toga što ne može da jede sve kao i njegovi vršnjaci i posebno mu skrenite pažnju na stvari koje ne sme da jede kako bi znalo za to i kada je negde bez vas, na rođendanima, ekskurzijama i slično.
U kući je izuzetno važna higijena posuđa i ruku kada spremate jela za ostale članove porodice koja dete ne sme da konzumira.Ukoliko je potrebno, odvoje posebnu policu u frižideru za jela i namirnice koje dete sme da jede a tegle i posude obeležite stikerima, dok mališan ne nauči i sam šta je dozvoljeno a šta ne. Objasnite mu zbog čega ne sme da jede određene stvari i kako to može biti opasno za njega, kako ne bi došlo u iskušenje da nešto od toga proba.
foto: hannah-tasker-unsplash, kelly-sikkema-unsplash,providence-doucet-unsplash,logan-cameron-unsplash
