Porodični odnosi
13.05.2017.

10 recenica koje uništavaju dečje samopouzdanje

Da li ste se pronalazite u nekoj od ovih rečenica? Svaki roditelj želi da svom detetu pruži najbolje vaspitanje, ali niko od nas nema "magični recept" pa u nekim prilikama upadnemo u zamku i izgovorimo stvari koje bi mogle da ih demotivišu, uruše njihvo samopouzdanje i otežaju naš odnos sa njima. Na kraju krajeva, ko se nije našao u situaciji da posle napornog radnog dana popusti pod stresom pred onim što ga sačeka kod kuće? Ljudski je i normalno je grešiti.

Najvažnije je znati tražiti oproštaj, nešto što mnogi roditelji nalaze kao teško. Međutim, ukoliko zatažimo oproštaj od deteta, time mu dajemo vredan primer. Ne radi se o tome da ćemo na taj naćin poreći naš autoitet, niti teba da se opravdavamo i "izvlačimo" nežnošću i lepim rečima. Ukoliko deca nešto pogreše, objasnite im sa empatijom i na konstruktivan način da su pogrešii i naučite ih kako da sledeći put donose ispravnije odluke, ali ih i naučite da će sve njihove odluke imati posledice sa kojima će morati da se nose.

Prema rečima psihologa, ovo su rečenice koje bi trebalo da izbegavate u komunikaciji sa svojom decom:

1. Ugledaj se na svog brata

Poređenja nikada nisu prijatna, kako za odrasle, tako i za decu. Vrlo je lako upasti u ovakva poređenja ukoliko imate više dece, ali je potrebno imati veliki oprez jer ona izazivaju rivalitet u porodici i mogu nauditi na duže staze. Dete shvati kako je njegov brat model koji on nikada neće moći da dostigne što loše utiče na njegovo samopouzdanje i ono shvati da bi roditelji više voleli da je on kao i njegov brat.

2. Izludećeš me

Vrlo je moguće da ćete se osetiti upravo tako u mnogim situacijama i da ćete biti "na ivici", ali ne morate činiti da se vaše dete oseća krivim za to. Koristiti krivicu kao motivaciju i podsticaj da se promeni na bolje, nije uvek dobar izbor. Uostalom, to može uticati negativno na naš odnos sa detetom. Na taj način činimo da se dete oseća odgovornim za naše probleme, što može izazvati anksioznost kod njega.

3. Zar te nije sramota da se tako ponašaš

Kako što prethodna rečenica izaziva krivicu kod deteta, ova izaziva osećaj sramote Neki roditelji pokušavaju da na ovaj način upostave disciplinu, naročito pred drugim sosobama, ali treba ih izbegavati jer nisu konstruktivne i samo negativno utiču na njegovo samopouzdanje i line da se oseća poniženim.

4. Ukoliko ne uradiš ovo, kazniću te

Pretnje donose osećaj straha pa mogu učiniti da dete izgubi poverenje koje imaju u roditelje. Osim toga, kroz naš primer, deca uče da je sasvim legitimno ga kada žele da postignu nešto, mogu da se posluže zastraživanjem druge strane.

Problem sa korišćenjem ove rečenice je taj što je u većini slučajeva ovo "prazna pretnja". Recimo, ukoliko detetu kažete - ako budeš nevaljao, Deda Mraz ti neće doneti poklon za Novu Godinu, - to se nikada ne ostvari, jer roditelji ne ostavljaju svoju decu bez novogodišnjih poklona. Na ovaj način samo pokazujemo detetu da će njegovi postupci ostati nesankcionisni i time rušimo svoj kredibilitet.

Stoga, ukoliko želite da ustanovite kaznu za neki postupak, potrebno je jasno je definisati i ispuniti u određenom vremenskom periodu.

Ova rečenica često se koristi i u drugom smeru, kao emocionalna ucena - " Ukoliko se budeš lepo ponašao, kupicu ti slatkiše." Na taj način dete neće naučiti zbog čega je potreno da se ponaša na određeni način, već će to raditi samo da bi postiglo obećanu nagradu.

5. Dosta mi te je

Kada rodielj koji koristi ovu frazu kada se nađe pred velikim stresom, naravno da nema nameru da emotivno zaista povredi dete, ali moramo biti svesni da je deca shvataju sasvim ozbiljno i ovo može da izazove u njemu trajnija, negativna osećanja. Ljubav roditelja prema deci je bezuslovna, i to bi trebalo da im pokazujemo u svakom trenutku.

6. Ti si jedno bezobzrazno dete

Greška je tako nešto reći detetu, jer ono može da pomisli: " Loš sam, takav sam i tu se ništa ne može uraditi." Stručnjaci savetuju da je potrebno nekada konkretizovati ovu rečenicu, tj. objasniti mu da sam postupak koji je napravilo nije dobar. Ukoliko im govorimo da su oni generalno loši, dajemo im ideju da nešto sa njima nije u redu.

Zbog toga je preporučljivo pažnju im skrenuti na ono što se može poboljšati i izmeniti u budućnosti da bi se postigao pozitivniji rezultat. Konstruktivnije je reći- "Nije u redu kada se ponašaš tako..." i obajsniti kako njegovo ponašanje nije prihvatljivo i zbog čega, i takođe mu ukazati na alternative, odnosno ispravne načine ponašanja.

7. " Biće tako jer ja JA tako kažem. I tačka!"

Odrasli imaju običaj da misle kako su oni uvek u pravu kada je njihov sagovornik u raspravi dete. I kada dođemo do tačke rasprave u kojoj ostajemo bez argumenata, pribegavamo ovoj rečenici da bismo bili uverljiviji. Međutim, na ovaj način samo postižete da se jaz između vas i deteta produbi, jer od njega zahtevate da uradi nešto samo zbog toga "jer vi tako kažete", ne dajući mu logično objašnjenje.

8. Ne plači, nije baš toliko strašno!

Često se dešava da podcenjujemo osećanja deteta. Može biti da se posvađao sa drugom u školi, i iako to po nama nije neki specijalan razlog, za njega jeste i ne treba umanjivati značaj tog događaja. Nekada se ova rečenica koristi u nameri da se dete oseti bolje i da mu skrenemo misli sa tog događaja, ai efekat je suprotan. Mnogo je bolje podržati ga i umiriti kada se desi nešto što oni smatraju lošim i teškim, i pokazati im da ih razumemo i da smo tu za njih kada smo im potrebni.

9. Pusti, ja ću to uraditi

Poruka koju ova rečenica nosi je jasna: " Nisi sposoban da to sam uradiš." I kada roditelj veruje u nju, poverovaće i dete. Dete će nakon ovoga pomisliti: " Ako je tako, zašto bih se trudio sledeći put?"

Uostalom, na ovaj način onemogućavamo im da uče iz sopstvenog iskustva i stvaramo od njih osobu koja će biti nesamostalna i nesigurna. Rečenice sa sličnim efektom " Ne znaš ništa dobro da uradiš" ili "Ne znam kada ćeš naučiti" , su afirmacije koje ne vrednuju uloženi napor već postignuti rezultat.

10. Lenj si, tako ništa nećeš postići u životu!

Škola i loše ocene prvi su na listi kritika koje roditelji upućuju deci adolescentima. Namera roditelja koji ovo izgovaraju, uvek je da detetu skrenu pažnju da ih ne čeka ništa obećano u budućnosti i da ukoliko ne budu uložili napor da će doči trenutak kada će se pokajati za pogrešne odluke, ali umeto da izazovu pozitivni efekat, ovakve rečenice mogu samo da naštete odnostu sa decom i izazovu frustracije i nezainteresovanost.

izvor: elmundo.es

prevod: OlIvera Marković

foto: Fmdos, Red Estrategia, iepa.es

 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno