Svaki roditelj, neposredno pre ili pošto njegov mališan postane đak prvak mora da se suoči sa pitanjem svog deteta: „Da li smem da prespavam kod drugara?“ Šta uraditi u takvoj prilici? Da li odlučno reći „ne“ ili pristati, znajući da ćete zbog toga provesti besanu noć pitajući se kako mu je, da li je gladan..?
Iako neki roditelji uopšte ne vide razlog zašto bi dete prespavalo pod tuđim krovom kada mu „nigde ne može biti tako dobro kao u sopstvenom krevetu“, pre nego što neumoljivo odbiju detetovu molbu trebalo bi da znaju zašto njihovo dete žarko želi da prespava kod prijatelja. Poenta nije u spavanju van kuće, već u uzbuđenju što će noću duže ostati budno, smejati se, do kasno sa drugarom gledati film… U čemu je, zapravo, čarolija ovog iskustva i zašto mu se deca raduju, a roditelji od njega strepe?
Ne postoji fiksna uzrasna granica koja određuje detetovu spremnost da prespava kod prijatelja. Proces je individualan, a uveliko zavisi od nekoliko faktora. Je li dete po prirodi druželjubivo i neustrašivo, je li ostajalo da prespava kod bake i dede ili rodbine i koliko je blisko s prijateljem koji ga je pozvao na spavanje.
Prvo spavanje kod prijatelja neka bude kod vas
Je li dete spremno na taj poduhvat, nećete sa sigurnošću znati dok se ne upustite u priču. Ipak, ako je vaš mališan prilično samostalan, ne boji se ostati sam u društvu drugih ljudi, lako prihvata nove i nepoznate ljude u svom životu, otvoren je i već je uspešno ostajao da prespava kod rodbine, verovatno je da mu spavanje kod prijatelja neće biti problem.
Ako primetite da je želja velika, ali kod deteta je prisutan i određeni strah, predložite roditeljima njegovog prijatelja da vi budete domaćini za prvi put. Na taj način će se dete osećati sigurnije jer je na poznatoj teritoriji, a ovakva situacija će pokazati koliko je vremena vaš mališan spreman da provede sa svojim prijateljem, a da mu ne dosadi ili da se ne posvađaju.
Dogovorite se o detaljima na vreme
Razgovarajte s detetom o tome kako ono zamišlja da će spavanje kod prijatelja izgledati. Osim standardnih uputa o pristojnom ponašanju u tuđoj kući, detetu objasnite kako u svakom trenutku ako je gladno, žedno ili mora u toalet, to može reći roditeljima svog prijatelja. Uvek će pozitivnije reagovati deca koja prijateljeve roditelje poznaju od ranije i češto ih viđaju. Dete se mora osećati sigurno u kući u kojoj će boraviti i njegove primarne potrebe ne smeju biti zapostavljene zbog straha ili nelagode.
Dogovorite se kada ćete ga dovesti, kada ćete doći po njega, ali mu dajte do znanja da vas, ako u bilo kojem trenutku nije sigurno da želi da ostane, može nazvati i da ćete ga odvesti kući. Takve situacije nisu retke i makar vam se razlog činio beznačajan, radije dete odvedite kući i pokušajte neki drugi put.
Nikako ga nemojte kritikovati jer nije uspeo izdržati jednu noć kod prijatelja. Ponekad je za takav poduhvat potrebno puno više vremena i hrabrosti nego što se na prvu ruku čini. Ako vaš mališan uspe da izdrži, pokušajte da ne budete naporni roditelji i svakih pola sata zivkate i proveravate ga. Nazovite jednom kako biste čuli je li sve u redu, ponaša li se lepo, a zatim detetu dajte priliku da vežba samostalnost i uživa u druženju s prijateljem.
Svako uspešno roditeljstvo podrazumeva negovanje autonomije i samostalnosti kod potomstva. Prespavati negde drugde, osim u sopstvenoj kući, zapravo je osvajanje slobode i proširenje sopstvenog iskustva. Deca, koja i u detinjstvu imaju mogućnost da iskuse i porede različite modele življenja i vaspitanja, razvijaju se u zrelije i tolerantnije odrasle osobe.
Kada roditelji imaju više razloga da strahuju, kada puštaju sedmogodišnjaka, ili kada puštaju tinejdžera?
U principu, ako je sa detetom izgrađen odnos uvažavanja i poverenja, onda razloga za strah nema. Uvek ima smisla biti obazriv, razgovarati sa detetom, interesovati se za njegov život, šta ga interesuje i kako provodi vreme. Još je važnije upozoriti dete na opasnosti i rizike kod određenih ponašanja, bez obzira na to da li dete pokazuje tendenciju da ih čini. A najvažnije je da dete zna da je roditelj za njega uvek tu i kad je dobro i kad je loše, i kad se raduje i kad se plaši, i kad je kod svoje kuće, ili u kući nekog drugog…
izvor: roditelji.me
foto: kidspot.com.au, everydaylife.globalpost.com, alphamom.com