Porodični odnosi
17.11.2014.
Autor: priredila: Olivera Marković

Zašto mi moje dete neprestano prkosi?

Možda se pitate odakle se pojavila ta neposlušnost i prkos i gde ste pogrešili? Iako je svaki slučaj individualan, velike su šanse da u vaspitnom smislu niste pogrešili nigde. Makar vam se sve to činilo vrlo frustrirajuće, vaš školarac je pronašao novi način ispitivanja vaših granica popustljivosti i njegove nove slobode.

Kako se vaše dete koje ide u prvi ili drugi razred osnovne sve više osamostaljuje, to sve više formira vlastita mišljenja o okolini i vlastite zaključke, pa zato ne treba da čudi kada počne prkositi vašim „čudnim“ i  „glupim“ zahtevima i naredbama. Naravno, deca tog uzrasta još uvek žive u svetu sopstvenih ideala, u koji pokušavaju uklopiti celu svoju okolinu, pa tako vas i zato kada zatražite nešto što se ne uklapa u njihovo poimanje onog što bi trebalo da rade, to će izazivati određenu vrstu pobune.

Hoće li to biti direktno odbijanje nekog zadatka, postavljanje pitanja zbog čega nešto mora obaviti ili će se pak praviti da vas ne čuje ili će na sve skupa reagovati s velikim zakašnjenjem, to su varijacije koje zavise od deteta i od situacije.  Zato je najvažnije pitanje koje se postavlja, šta možete učiniti u vezi tog prkosa?

Dosta je drame

Imajte razumevanja, jer njegov svet mu je najvažniji. Ako gleda crtane filmove, a vi ga pozovete na jelo, koje on odbija, te ga nakon toga primorate da ipak prekine gledanje i pridruži vam se za stolom, budite smireni. Nemojte i vi praviti oko toga veću drame nego što zaista jeste. Dete će ionako dramatizovati dovoljno za oboje. Na primer, možete mu reći „Razumem da su crtani filmovi zabavni, ali jelo je gotovo i ono ne može čekati.“

Pokažite saosećanje za njegove „probleme“, no isto tako budite odlučni bez popuštanja. Vi ste ipak osoba koju dete mora slušati. Kod sebe i partnera postavite granice koje nećete prelaziti ni po kakvu cenu i isto tako one moraju biti jasne detetu. Na primer, da ne sme zvati nikog na telefon bez dopuštenja ili da mora doći odmah čim ga prvi puta pozovete.

Ako vaša ograničenja ne funkcionišu, pokušajte saznati koji je razlog zbog čega vam dete neprestano prkosi. Recimo, ako ne želi raditi zadatke iz matematike, možda je problem jer ne razume zadatke, pa će možda vaša pomoć ili pomoć starije braće rešiti problem. Ili, ako na primer ne želi obavljati male kućne zadatke, saznajte ima li dete dovoljno slobodnog vremena ili je preopterećeno sa sadašnjim obavezama. Kada dete shvati da mu želite pomoći i njegov prkos bi trebalo da se smanji.

Naučite ga kontroli

Podstičite dobro ponašanje na način da ostanete mirni kada vam dete prkosi, čak i kada biste najradije podigli glas i iskritikovali ga. No, imajte na umu da je dete svesno da se ponaša kako ne treba i zato ako ćete vi nastupiti negativno prema njemu i ono će još više prkositi. Takođe, svaki put kada se dete ponaša kako treba, pohvalite ga.

Iako će svi roditelji pre ili kasnije na neki način sankcionisati takvo ponašaje svoje dece, ne dozvolite da vam to pređe u naviku, jer dete će vas slušati samo zato jer će vas se bojati. Disciplinovanje školaraca između šeste i osme godine života ne znači da ga vi kontrolišete, nego da ono nauči samo sebe kontrolisati, što će mu dobro doći u životu. Takođe, kada dete i dalje krši pravila, treba da bude svesno da će i zbog toga snositi posledice.

Kada jednostavno ne možete naći zajednički jezik i kada je dete previše uzrujano jer nešto nije po njegovom, pošaljite ga da se smiri, ali nemojte dopustiti da radi ono što je do sada radilo, odnosno ono što ste prekinuli. Kada se smiri, ponovno mu dajte isti ili neki novi zadatak koji će morati da obavi. 

Imajte razumevanja

Dajte mu određenu moć odlučivanja, recimo, hoće li pospremiti svoju sobu pre nego što pogleda crtani film ili nakon, neka odabere odeću koju će nositi taj dan (naravno ako je primerena) neka odabere koje će povrće pojesti za obrok... Iako ćete vi i dalje imati kontrolu nad situacijom, vašem školarcu će to dati privid kontrole, što će prihvatiti oberučke. Imajte na umu njegove godine, pa ponekad i popustite, uz napomenu da je to nešto što ste mu sada dopustili, ali da sledeći put neće to moći izvesti.

Naučite dete novim veštinama i pomažite mu dok ih ne savlada i tek onda tražite od njega da ih samostalno obavlja. S obzirom da već jako dobro poznajete svoje dete i njegove reakcije, izbegavajte situacije u kojima zbog nekog razloga još više počinje da prkosi i negoduje. Poštujte njegove granice i naučite ga da poštuje vaše.

Nemojte očekivati da će se vaše dete radovati bilo kojem zadatku koji mu dajete, ali ako obavi barem 50 posto njih bez protivljenja, zanovetanja, prkosa i negodovanja, postigli ste veliki uspeh.

izvor: zena.hr

foto: novosti.rs, welzijnsregio.be, antabogicevic.rs
 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno