Roditelji često pred decom ne pričaju o stvarima koje bi možda trebalo jer pretpostavljaju da su ona još uvek nedovoljno zrela da razumeju o čemu se radi. Kada deca pređu u tinejdžersko doba, ova mala navika može da postane ozbiljan problem. Nije redak slučaj da roditelji podcenjuju činjenicu da njihovo dete sazreva i polako počinje da shvata stavi iz „sveta odraslih“.
Razvoj i psihičko sazrevanje dece u tinejdžerskom periodu razlikuje se od deteta do deteta. Takođe, dete sazreva različito na raznim poljima i po različitim pitanjima, pa stoga može pokazivati zrelost po jednom pitanju a da u nekim drugim situacijama još uvek ne pokazuje sazrevanje.
U ovom periodu normalno je da deca polako počinju da pokazuju interesovnje za različite sfere života i oblasti koje su do tada bile „teme za odrasle“. Sasvim je ločigno da se dete u tom pogledu najviše oslanja na svoje okruženje i svoju porodicu i očekuje od svojih roditelja savete i neku vrstu vođstva, a vremenom ovaj fokus sa roditelja prelazi na prijatelje, treere, profesore, ljude sa kojima su svakodnevno blilski.
Kad se neke stvari skrivaju od njih i stoga im nisu dovljno jasne i nemaju dovoljno informacija o pitanjima koja ih zaimaju, a pod izgovorom – Još si ti mali za to – tinejdžeri bivaju podložni stresu i frustracijama. Jer su po prirodi u tom periodu dosta egocentrični i mnoge stvari shvataju lično. Ukoliko se recimo roditelji suočavaju sa bračnom krizom i razvodom, a o tome ne pričaju otvoreno sa tinejdžerom, on se može osetiti krivim za takvu situaciju. To može kasnije loše da utiče na njegovo samopouzdanje.
Stoga roditelji moraju da naprave jasnu razliku između toga da detetu prećute neke važne činjenice o situaciji u porodici recimo, i toga da zaštite dete od stresa i lošeg uticaja koji istina može da ima na njega. To je period u odrastanju kada su oni veoma osetljivi, i kroz emocije doživljavaju sve pa tako mogu da osete sve što se dešava i možda krije od njih.
Roditelji bi trebalo da nađu balans i da im „servijraju“ onoliko informacija kolikom mislie da je njihov dete u stanju da shvati, ne sakrivajući čitav problem „pod tepih“, a opet im ne iznoseći sve činjenice koje oni možda još uveki nisu u stanju da razumeju na pravi način. Veoma je bitno pronaći pravi balans i na smiren način, veoma pažljivo objašnjavati tinejdžetima ono što žele da saznaju.
Ukoliko se recimo porodica suočava sa prevarom jednog partnera, pogubno bi bilo izneti tinejdžeru „celu istinu“ ali ukoliko mu naglasite da između vas postoje određeni problemi koje pokušavate da rešite, to može biti prava mera kako da ga uputite da problem postoji, jer je dete verovatno već osetilo tenziju između vas. Čak iako imate najbolje namere da vaše det poštedite stresa i patnje, sakrivanje istine u potpunosti neće mnogo pomoći.
Mnogo je bolje da dete istinu o važnim porodičnim pitanjima i eventualnim problemima sazna direktno od roditelja nego da čuje „izmenjenu“ verziju priče od rođaka ili bliskih prijatelja.
izvor: psyhchologytoday.com
foto: netmoms.de, nadlanu.com, magazin.net.hr
