O lepotama reke Drine pisali su mnogi. Ona je inspirisala Ivu Andrića da napiše roman „Na Drini ćuprija“, za koga je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Opčinila je i slavnog holivudskog glumca Roberta de Nira, koji je svojoj ćerci dao ime po ovoj smaragdnoj lepotici.
U Drinu se lako zaljubiti. Njena lepota nije samo u vodi, nego i u pejzažima koji je okružuju, njenim kanjonima i tesnacima, pritokama, selima načičkanim po planinskim padinama, manastirima, istorijskim spomenicima...
Nekada je bila poprište istorijski važnih bitaka i delila Istočno i Zapadno rimsko carstvo, pa Austrougarsku i Srbiju, danas je Drina granica između Srbije i Bosne i Hercegovine.
Promenjiva ćud lepotice
Skoro čitavim tokom Drina useca planinske masive praveći klisure, da bi sasvim neočekivano ušla u ravnicu i postala pitoma. Nastaje spajanjem hladnih i brzih planinskih reka Tare i Pive kod Šćepan Polja, u Crnoj Gori. Odatle je našla sebi put ka Bosni i Hercegovini. Jedna od najslavnijih varoši na Drini je Višegrad, u kome se na reci uzdiže poseban ukras od belog kamena – čuveni stari most velikog vezira Mehmed paša Sokolovića, o kome je pisao Ivo Andrić.
Drina ulazi u Srbiju pojačana snagom Lima koji se u nju uliva pre granice i pravi Međeđansku klisuru, jednu od dve najveće na ovoj reci. Odavde ona još dugo vijuga graničinim predelima Srbije u kojima je priroda raskošno lepa, biljni i životinjski svet izuzetno bogat, a sama Drina možda najlepša.
Tu se, uokvirena strmim liticama, nalazi i najveća drinska klisura, Klotijevačka, dugačka 38km.
Kanjon vodi dalje pravo na jezero Perućac, nastalo kada je moćna Drina ukroćena branom. Iako veštačko, ovo je jedno od najlepših jezera u Srbiji. Nad njime se izdiže planina Tara čineći jezersku boju još intenzivnijom, a njega još lepšim. Na Drini su izgrađene tri hidroroelektrane: u Višegradu, Bajinoj Bašti i Zvorniku. Danas jednu trećinu Drine čine jezera, to je donekle narušilo njen prirodni izgled, ali i sama jezera plene lepotom. Jezera na ovoj reci su Višegradsko, Perućačko i Zvorničko.
Drina se kod Loznice pretvara u mirnu ravničarsku reku, onda se polako uliva u Savu kod Sremske Rače.
Regate, etno sela, manastiri...
Drinske regate u letnjem periodu: krajem juna održava se regata za osobe sa invaliditetom, prvog vikenda jula počinje Loznička, druga subota jula pripada regati u Ljuboviji, sredinom jula na redu je Studentska regata, a u poslednjih deset dana jula organizuje se najmasovnija velika Drinska regata u Bajinoj Bašti.
Tokom regate koja vodi do Perućca, videćete rečicu Vrelo, jednu od najkraćih reka u svetu, dugačku samo 365 m, pa se za nju kaže da je “duga kao godina”. Planina Tara, odnosno, Nacionalni park u svako doba godine, ostaviće vas bez daha svojom lepotom.
Predah, negde na pola puta od Bajne Bašte do Beograda, možete napraviti u Sportsko rekreativnom centru „Sunčana reka“ koji se nalazi na desnoj obali reke Drine, između planine Gučevo u Srbiji i Majevice u Republici Srpskoj, blizu Banje Koviljače.
Ovaj turistički kompleks godinama mami brojne goste iz zemlje i inostranstva jer u ponudi ima veoma kreativne sadržaje. Tu možete videti muzejsku postavku "Drina kroz vekove" i prespavati u drvenim etno kućicama koje nose duhovite nazive. Domaćini će vam ponuditi vožnju fijakerom, planinarenje, naučiće vas da sakuplate lekovito bilje, možete se spustiti splavom niz Drinu, provozati čamcem, pecati, loviti...
Ovaj kraj obiluje kulturno – istorijskim spomenicima, banjama, etno selima...Obavezno posetite Banju Koviljaču, Radljsku banju i Banju Badanju, planine Gučevo i Cer, etno kompleks Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića. Zavitrite u prelepu crkvicu Dobri Potok kod Krupnja, opčiniće vas njena lepota. Tu je i stari manstir Tronoša. Nemojte propustiti priliku da vidite Manstir svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog - Soko grad, koji se nalazi se kod mesta Gračanice, nedaleko od Ljubovije. Zadužbina je episkopa Šabačko - valjevskog Lavrentija. Manastirski kompleks je podignut na prostoru utvrđenog Soko grada, na obroncima Sokolske planine. Na tom istorijskom mestu, podignut je manastir posvećen u početku svetom Nikolaju Mirlikijskom, a potom Nikolaju Velimiroviću.
Dečji sajt
Kućica na reci
Kuća na izolovanoj steni u reci Drini kod Bajne Bašte već 45 godina prkosi prirodi. Nakon što joj je časopis "Nacionalna geografije" posvetio jedan broj postala je svetska atrakcija.
Na ideju da sagradi kuću je došlo nekoliko plivača 1968. godine kada im je bila potrebno neko mesto za odmor, pa su izabrali jednu stenu sa koje su skakali u vodu. Kako je vreme prolazilo javila se ideja da mesto sebi naprave udobnijim za boravak, te su na vrh stene stavljali rezne stvari koje su im omogućavale veći komfor, poput drveta i ostalog gređevinskog materijala.
Pošto se trebalo nekako zaštiti i od sunca, počeli su da prave i nešto što je ličilo na krov, a onda su rešili da improvizovanu kolibu pretvore u pravi jednosobni skoro fuknkcionalni dom izgrađen od solidnog materijala koji bi odolevao prirodnim nepogodama neko izvesno vereme, ali verovatno ni sami nisu mislili da će se kuća nakon skoro pola veka nalazaiti na istom mestu.
Problem je predstavljalo kako prevesti materijal na sred reke zbog jake vodene struje po kojoj je Drina poznata, ali su to rešil tako što su neophodne stvari za gradnju prevozili čamcima, a veće komade koji su bil preteški jednostavno puštali uzvodno na reci i dočekivali ih pored stene gde su ih vadili i gradili kuću.
Ova kuća, iako na vrlo neobičnom mestu, sasvim dobro se uklopila u prirodno okruženje koje se smatra jednom od retkih netaknutih oaza prirode u ovom delu sveta i zbog toga pobuđuje pažnju turista iz celoga sveta.
Foto:privatna arhiva
