Na odmoru
22.05.2013.

RAJAC I KOMPAS

RAJAC I KOMPAS – NI JEDNO NI DRUGO NISAM ZNALA KAKO IZGLEDA
Sećate se orijentiringa? Elem, rešim ja da mene taj sport  stvarno zanima. Raspitam se, kažu pri svakom većem planinarskom udruženju postoji istoimeni  orijentiring klub i to ne samo u Beogradu! Smederevska Palanka, Novi Sad, Paraćin, Smederevo, Neštin… E pa, živeo lokal patriotizam! Nije samo za Beograđane, da ne poveruješ. “Zemun?“,  pitam. Kažu, još uvek nema.
Na scenu nastupi koleginica koja je godinama pokušavala da me na takvo šta odvuče, no se ja kvalitetno branila. Do tada za mene: prašina, bube i šator – NULA bodova.
Beše jesen. Destinacija, planina Rajac. Na 100 km od Beograda raj na zemlji na planini Suvobor. Po raju i dobi ime. Desetak kilometara od Ljiga, pa na oko 700-800 metara nadmorske visine, nestvarno!
Mene k'o iz kaveza da su pustili, čini se. Stigli smo rano izjutra pre nego ja jutarnju kafu u stanu pijem. Iz kola izašla, napolju prohladno te me u čelo udari svež vazduh. Ma nisu pluća sa asfalta na toliku količinu kiseonika navikla, svega mi. Odmah se primeti da vegetacija kasni i da je još uvek dosta zelenila. Bukve, jasen i cer koji prekrivaju predeo na nešto nižoj nadmorskoj visini su zamenile visoke jele i borovi. Miris četinara blago golica nozdrve. Na oko 600 metara nadmorske visine„Čika Duškov planinarski dom“ gde naručismo domaću kafu dok nam vredni domaćini spremaju kačamak od belog brašna, sa domaćim kiselim mlekom. Kažu, za ručak možemo sarmice u zelju. Domaća hrana po zaista pristupačnim cenama. Eto mene opet zapanjene!  Može se i prenoćiti jer ima oko 70 ležajeva u dvokrevetnim ili višekrevetnim sobama. Smeštaj skroman, pristupačan.
Iako su jutra prohladna, duša mi ne dozvoljava da unutra sedim, pa zauzeh poziciju ispred Doma za drvenim stolom, na klupi. I onda primetim: ovde ptice cvrkuću, baš cvrkuću. Ne znam da li ste ih čuli na Slaviji rano izjutra? Hoće one, ali nekako kao šlogirane. Tek da bi se oglasile.
Posle doručka, koji kao da je ispao iz priče moje nane krenusmo lagano ka vrhu Rajca koji je na nadmorskoj visini od 849 metara. Asfaltnim putem za početak, pa makadamom i najzad preko livada. Kao kad učiš da hodaš, pobuniše se mišići koji onako kancelarijski tavore i ne miču. Zaboleše oni za koje nisam ni znala da postoje, ali momenat kada na vrh izađosmo opravdava sve! U jasno jutro pogled puca i kao na dlanu se nabira i proteže Srbija na jutarnjem suncu. Tek požutela trava vlažna od rose, zemlja mirisna, vetar koji duva i tera nad nama oblake. Volim prirodu? Ma nisam ja do tada ni znala šta je priroda!


Na sat i po hoda od Čika Duškovog doma prema zapadu, nalazi se planinarska kuća "Dobra Voda", koju održava planinarsko društvo Pobeda. Tipična šumadijska brdska kuća od čvrste građe sa dve sobe i kuhinjom, 12 kreveta i svim potrebnim priborom za život u prirodnim uslovima. Na dvadesetak metara od kuće je izvor "Dobra Voda", čije ime sve kaže. I sve bi bilo manje više obično da nije činjenice da u u ovom domu i njegovoj okolini nema uopše struje. Pa ko želi skroz prirodno, može i to!
Dok gazim, onim patikicama samo za Knez Mihajlovu, po livadi objašnjavaju mi kako se u I svetskom ratu, na Suvoboru vodila Kolubarska bitka, i kako je u blizini mesto Struganik u kome je kuća čuvenog vojvode Živojina Mišića koji odnese pobedu u pomenutoj bitki. Ova kuća  je danas memorijalni kompleks čija se postavka sastoji iz dva dela, istorijskog i etnološkog i deo je postavke Narodnog muzeja Valjeva.


Mada se ne vide tako lako, ovde postoje i jame i pećine među kojima je najpoznatija Rajačka pećina koja nije dostupna turistima, ali se bar mogu naći slike nakita izvajanih vremenom prstima prirode koje napraviše speleolozi.
Pitam moje klupske drugare po čemu je još Rajac poznat.  Na prostranim livadama Rajca se održava svake prve nedelje posle Petrovdana manifestacija „Kosidba na Rajcu“ koja predstavlja svečani završetak kosidbe planinske trave. Čitava manifestacija ima folklorni pečat i prikazuje niz starih običaja i alatki čuvajući ih tako od zaborava.  Sem očuvanju običaja ove livade služe i brojnim paraglajderistima kao uzletišta te se mogu videti kako, kad su dobri vetrovi, šaraju nebo svojim krilima. Oni svoj mir traže gore.
Dok tako trošimo jutro laganom šetnjom po proplancima kraj nas prolaze brojni planinari sa rančevima na leđima i štapovima. I kako kraj nas prolaze nasmeše se i nazovu nam dobro jutro. Za razliku od otuđenja po hodnicima solitera, gde komšija komšiji ni ime ne zna, ovo ume da zbuni. Nakon trećeg planinara primetih da se opuštam i da se i sama smeškam neznancima u prolazu klimajući glavom. 
Objašnjavaju mi tu prvi put osnove orijentiringa. Rekviziti u orijentiringu, kažu orijentirci, su kompas i karta. Nerazdvojivi pojmovi jer se pre svega nadopunjavaju umesto da se koriste zasebno.
Čemu služi kompas?


Orijentirci najčešće koriste kompas koji se elastičnom trakom pričvršćuje na palac tako da telo kompasa, koje je providno, leži na karti  paralelno sa tlom na kome stojimo. Kartu drže u nivou pupka od prilike. Kompas ima beli i narandžasti deo igle koja kada se umiri narandžastim delom pokazuje smer  severa, a belim na jug. Ne držite me za reč jer ova boja ne mora baš da bude narandžasta.
Ima i drugih vrsta kompasa ali ja bih se za početak se na ovoj vrsti zadržala.
Najvažnije je, kažu pravilno postaviti mapu uz pomoć kompasa to jest orijentisati je. Držeći kartu u rukama pokrećete telo u krug sve dok se licem ne okrenete u ispravnom smeru odnosno dok strelica koja je na karti ucrtana i obeležena slovom N (north) – sever ne  pokazuje u istom smeru kao i strelica kompasa koja pokazuje sever. Logično, sever je jedan!
Tek kada je karta dobro postavljena, orijentisana, ona se poklapa sa terenom.
Često se desi da karta može da se orijentiše uz pomoć terena, na sledeći način, na primer:
Ali jedno je sigurno, čak i kada ste jako sigurni kuda idete valjalo bi s vremena na vreme konsultovati kompas kako se ne bi udaljili od željene putanje.


Dadoše mi orijentiring kartu dela Rajca pa se ja vrteh oko iste dovodeći je u ispravan položaj. Rekoše da je za sada dosta. Našetasmo se, nadisasmo čistog vazduha, zamorismo se i ogladnesmo.  A sledeći put će mi kartu objašnjavati.
I nisu slagali… Oni meni objasnili a ja ću, koliko budem umela, Vama preneti. Samo sledeće srede.

Autor: Maja Dimitrijević
PU Maslačak

 

Izvori korišćeni u tekstu: „Orijentiring tehnike – od starta do cilja“, Bertil Norman &. Arne Yngstrom
   http://www.pdpobeda.rs
   http://www.srbija.travel/destinacije/planinski-centri/rajac/

Slike speleologa Zorana Simića

 

 

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

28.
Feb
2018
Na odmoru
27.
Jan
2018
Na odmoru