Ova 2020. godina ostaće nam u sećanju pre svega po virusu kovid-19 koji je uzburkao celu planetu. Uzdrmao nas je sa svih strana, kao što zemljotres razdrma kuću i pomeri po neki crep sa krova. Pomerio nas je iz ravnoteže, iz svakodnevice, rutine, a to boli. Kovid-19 nas je naterao da razmišljamo o svom zdravlju, sebi, svojoj deci s kojom sada provodimo više vremena. Odrekli smo se druženja i poseta starim roditeljima, da ne ugrozimo zdravlje drugih..jpg)
Danima smo se vrteli u sopstvenom prostoru, a danas gledamo gde da odemo makar za vikend jer je turizam zaživeo u svakom selu, banji, planini... Nosimo maske i slušamo Krizni štab, Svetsku zdravstvenu organizaciju i lekare koji insistiraju na preventivi, što i nije čudo, jer je zapravo oduvek važilo pravilo da bolje spečiti i preduprediti štetu, nego reagovati na nju.
A kako to da toga ni danas, kada već šest mesec živimo uz ovaj novi virus, još nismo svesni?
Samo pre šest godina Srbiju su zadesile velike poplave. Uništene su kuće pored reka koje su se izlile, ali se nakon tih nemilih događaja broj osiguranja imovine uvećao za jednu trećinu. Procentualno je to mnogo, ali ne treba smetnuti sa uma da je osnova bila zanemarljivo mala.
Da nesreća može da snađe svakoga, svedoči požar koji je zahvatio stanove u Novom Beogradu u kojem je jedna devojka ostala bez čitave svoje porodice i kompletne imovine.
.jpg)
Možda vaša prijateljica, koja izdaje "stan na dan" ovih dana nema baš puno posla, jer nema stranaca, ali ima onih gostiju koji iznose stvari, prave haos, oštećuju enterijer, a štetu ne može da nadoknadi jer nema osiguranje. Nameće se pitanje zašto je morala prvo da doživi negativno iskustvo da bi uložila 2.500 dinara u osiguranje stana od 25 kvadrata. Njena priča naterala je i njene prijatelje da osiguraju stan od 60-ak kvadrata, jer im komšijina kada već mesecima pravi problem u kupatilu, što ih je koštalo 5.500 dinara za godinu dana.
Da li je problem u iznosima ili nas nešto drugo sprečava da osiguramo prostor u kome živimo?
Iskustvo zemalja u okruženju nam kaže da država mora imati jasnu strategiju kada je osiguranje doma u pitanju. Ne može se niko naterati, ali se može edukovati o značaju ovakve vrste zaštite. Pomoć države oštećenima u slučaju vremenskih nepogoda u siromašnim državama, kakva je naša, veliki je udar na ekonomiju, a i pomoć uglavnom ne pokriva štetu. U isto vreme, nepovoljna ekonomska situacija sprečava i one koji bi želeli da se osiguraju, pa igraju na kartu sreće.
Osigurati se može sam životni prostor, ali i nameštaj u njemu i ljudi koji tu žive usled nezgoda koje mogu biti izazvane požarom i drugim nezgodama. Nešto potpada u osnovno, a nešto u dopunsko osiguranje. Kao što ne krećemo na put u inostranstvo dok ne platimo osiguranje, tako možda ni stan ne bi trebalo da ostavljamo neosiguranim i kada smo stalno u njemu, ali i kada odlazimo na put. I u ovom slučaju u pitanju je preventiva. Kažu da je jeftinija od saniranja štete.
Kompanija ,,Dunav osiguranje" nudi različite modele osiguranja imovine fizičkih lica, kako za građevinske objekte, tako i za stvari u njima – klasično osiguranje od požara i drugih opasnosti za nastanjene stanove, kombinovano osiguranje za nenastanjene stanove i vikendice, kombinovano osiguranje stvari domaćinstva, itd. "Čuvar kuće" već dugi niz godina pokriva širok sprektar rizika bez obzira da li ste vlasnik ili zakupac a sve u cilju obezbeđivanja sigurnosti vašeg doma, jer dom je tamo gde se stvaraju uspomene, gde su najdraži ljudi, tamo gde je porodica, a njena sreća i sigurnost su iznad svega.
Ukoliko i Vi razmišljate o osiguranju imovine, više o modelu "Čuvar kuće" pogledajte na sajtu Dunava
Promo tekst
slike:pixabay.com,dunav.com
