Znanje-imanje
16.08.2013.

MISLIM, BRATE, OVAJ, SMARANJE

MISLIM, BRATE, OVAJ, SMARANJE
Rečnik dece u Srbiji toliko je osiromašio da za svakodnevnu komunikaciju ona koriste svega nekoliko desetina reči. Samo 8,4 odsto đaka čita knjige, a čak 37 odsto nikad nije ušlo u biblioteku!
Učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji imaju alarmantno siromašan fond reči! U konstrukciji njihovih rečenica najčešće se koriste reči i izrazi: brate, smaram se, mislim, ovaj, u fazonu, pali, ekstra... Profesorka srpskog jezika i saradnik Instituta za pedagoška istraživanja Jelena Stevanović kaže da je nivo đačke govorno-jezičke kulture u značajnom padu.

Do značajnog pada kulture izražavanja kod učenika, ističe naša sagovornica, došlo je jer oni više ne čitaju ni obaveznu lektiru, sve manje pišu rukom, a vreme provode ispred kompjutera, televizora i uz mobilni telefon.
- Rezultati poslednjih istraživanja pokazuju da su rečenice kod učenika u osnovnim i srednjim školama izuzetno loše. Mnogo lošije nego kod generacija do devedesetih. Konstrukcija im je takva da liči na rečenice u engleskom jeziku, što je nedopustivo. Loša je i upotreba pravopisnih pravila - kaže Stevanovićeva.
U odeljenju sedmog razreda, u bilo kojoj osnovnoj školi u Srbiji, nije teško naći učenika koji će vam u poverenju reći: „Brate, ja nikada u životu nisam pročitao nijednu knjigu. Uzmem od sestre svesku, prepišem šta mi treba i gotovo. Nekada me profani provale, ali obično mi prođe fora." Slično razmišlja i većina srednjoškolaca. Prema istraživanju Instituta za psihologiju, samo 8,4 odsto anketiranih srednjoškolaca redovno čita knjige, a njih 37,6 odsto nikada nije kročilo u biblioteku, u koju, kažu, idu „samo štreberi".
Zbog svega toga, učenički rečnik toliko je osiromašio da se njihova svakodnevna komunikacija svela na stalno ponavljanje nekoliko desetina reči.
- Osiromašen rečnik je direktna posledica činjenice da nam đaci ne čitaju skoro ništa ili čitaju jako malo. To je vrlo zabrinjavajuće i za roditelje i za nastavnike. Situacija je toliko loša da bi naša preporuka bila da se u školama posveti posebna pažnja izražavanju učenika i njihovoj govorno-jezičkoj kulturi - kaže Stevanovićeva.
Osiromašen rečnik i loša funkcionalna pismenost učenika u Srbiji otvaraju problem neprilagođenosti nastavnih planova i programa u našem obrazovnom sistemu potrebama i interesovanjima sadašnjih generacija. Učenici se slažu da za početak treba u potpunosti promeniti spisak obavezne lektire, koja je, po njima, nerealna i odavno prevaziđena.
- Ako bi se promenio sadržaj lektire, možda bih i počela da čitam. Šta mene briga za ljubavne jade Ane Karenjine? To me, bre, strašno smara - kaže za Press Jelena D., učenica drugog razreda Sedme beogradske gimnazije.

Prvaci sklapaju rečenice od dve reči!
Preliminarni rezultati istraživanja koje su uradili stručnjaci Instituta za pedagoška istraživanja, a koje govori o stepenu razvijenosti govorno-jezičke kulture kod učenika prvih razreda osnovnih škola u Srbiji, pokazuje da čak 45 odsto prvaka formuliše iskaze koristeći dve ili samo jednu reč. To nikako nije u skladu s normama predviđenim za njihov uzrast.

Rezultati prošlogodišnjeg istraživanja koje je sprovedeno u nekoliko gimnazija u Srbiji pokazuju da manje od polovine učenika srednjih škola ne čita lektiru, a da je više od 50 odsto srednjoškolaca ocenilo obaveznu lektiru kao nerealnu i prevaziđenu. Osnovcima pak uopšte nisu interesantna dela na kojima su odrastale generacije do devedesetih kao što su „Doživljaji Toma Sojera", „Orlovi rano lete", „Pop Ćira i pop Spira", i jednostavno ih ne čitaju.

 

slike:studentski.rs, blic.rs

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno