Mada smo se kao dvadesetogodišnjaci kleli da se nećemo ponašati kao naši roditelji, čim smo dobili decu počeli smo da ponavljamo njihove obrasce, što je sasvim razumljivo. Iako nam mnogi vaspitni metodi naših majki i očeva danas deluju tako prirodno i logično, mi zapravo samo opterećujemo decu i sprečavamo ih da se samostalno razviju i jačaju. Ukoliko kod sebe primetite neki od ovih obrazaca ponašanja i reakcije, secite ih u korenu.
Odgovarate na pitanja umesto njih
Sve počinje onda kada na pitanje odrasle osobe upućeno vašem detetu odgovorite vi.
"Kako se zoveš", pita ga prodavačica, a vi brže-bolje, i pre nego što dete uspe da zine, odgovarate "On je Marko".
Na ovaj način ne dozvoljavate mu da naučli da se izražava, da iznosi svoje mišljenje, da bez zadrške komunicira sa okolinom i uspostavlja nove kontakte.
Kod kuće treba da ga učite kako da odgovara na određena pitanja, a ne kad se nađete u društvu. Tu se vaša uloga završava. Kad se nađete van kuće, pustite dete da govori.
Trudite se da im budete prijatelj
Razumljivo je zbog čega ovo želite, ali mama i tata nisu i ne treba da budu prijatelji sa decom. Tome služe njihovi vršnjaci. Komunikacija sa prijateljima podrazumeva razgovor o svim temama, a to sa vama od nekog trenutka neće biti moguće. Deca neće želeti da vam otkriju baš sve, podogovoto kada dođe pubertet. Zato je najbolje da od prvog dana budete ono što jeste - roditelji koji pruža bezuslovnu ljubav i podršku.
Namećete im sopstveni ukus
Znamo da iz najbolje namere pokušavate da ga navedete da sluša određenu vrstu muzike, da čita knjige koje vi smatrate dobrim, da nosi odeću koju vi smatrate lepom i udobnom, ali to samo može da izazove bunt. Umesto toga, trudite se da razmenujete mišljenja o omiljenim filmovima, junacima, hobijima, da razmatrate različite opcije, da izložite svoje stavove, ali da na kraju detetu dozvolite da izgradi svoju ukus i razvije individualnost.
Mešate se u njihovu privatnost
O, da. I oni će jednom poželeti da imaju svoju privatnost i male tajne koje će radije deliti sa drugarima, a uz to će donositi odluke u koje vi ne bi trebalo da se mešate. Roditelji greše i kada forsiraju dete na razgovor o određenim temama o kojima ono nije spremno da priča. Znamo da želite da saznate sve detalje o njegovoj prvoj simpaiji, ko je i kakva je, da li možda znate njegove/njene roditelje, ali to ćete morati da zadržite za sebe. Nemojte da ispitujete dete i da ga terate da priča o stvarima koje očigledno ne želi da deli sa vama.
Pomažete i kad im pomoć nije potrebna
Već oko treće godite dete je sposobno da se donekle samo obuče, da pakuje igračke i da jede samo, ali neki roditelji to ignorišu pa do polaska u školu, čak i kasnije, sve to rade umesto njega - oblače ga, vezuju mu pertle, prave mu frizure, hrane ga... A onda se, kad dete postane tinejdžer, silno iznenađuju njegovom nesamostalnošću i bezobrazlukom jer neće da pomogne oko raspremanja stola i pranja sudova, niti želi da sredi svoju sobu i stvari.
Da biste to sprečili, pustite ih dok su još mali da eksperimentišu, da uče, padaju i ustaju, jer će samo tako moći da nauče kako da brinu o sebi.
foro:dreamstime_m_163661726-Volodymyr-Tverdokhlib, dreamstime_m_59893374-famveldman
