U vreme kada su naše mame i tate odrastale, u mnogim sredinama važilo je pravilo da ako je dete bucmasto, to znači da "puca" od zdravlja, da jede lepo i nije probirač, pa se na višak kilograma nije gledalo kao na problem.
Većina posledica prekomerne težine ne vidi se dok se dete goji, već počinje da se primećuje tek nakon nekoliko godina. Ukoliko se ne reaguje na vreme, dolazi do poremećaja funkcionisanja metabolizma, poremećaja rasta i pravilnog razvoja tela i organizma, poremećaja spavanja, problema sa nivoom masnoća i šećera u krvi. Može doći i do poremećaja normalnog nivoa hormona i samim tim do problema u polnom razvoju. Ako ovo stanje potraje, svakako će se odraziti i na psihičko zdravlje jer može dovesti do pojave anksioznosti i depresije, manjka samopouzdanja i slično.
U Srbiji skoro svako peto dete pati od viška kilograma, tj. nema telesnu težinu srazmernu svojoj visini, a oko osam posto dece je gojazno. Višak kilograma se češće javlja kod devojčica nego kod dečaka, a gojaznost je učestalija kod dece predškolskog uzrasta.
Koji su uzroci gojaznosti kod dece?
Pojava gojaznosti kod dece dešava se iz različitih razloga, usled delovanja naslednih faktora, praktikovanja nezdravih navika u ishrani, nedovoljne fizičke aktivnost ili socio-ekonomskog statusa porodice. Ona ne nastaje u kratkom vremenskom periodu, pa je stoga potrebno i vreme kako bi se taj problem rešio. Kreće se pre svega od izgradnje novih, zdravijih navika u ishrani.
Najčešći uzrok pojave viška kilograma kod dece je prekomerno uzimanje hrane, a samo u malom procentu uzrok mogu biti neke endokrine bolesti i poremećaji.
Kako treba da izgleda tretman gojaznosti?
Lečenje gojaznosti uvek mora da se bazira na promeni ishrane, tj. na postepenim promenama prehrambenih navika, uz izbegavanje strogih dijeta. Pored toga neophodna je i fizička aktivnost i u mogim slučajevima i psihološka podrška detetu. Smanjenje telesne težine trebalo bi da ide postepeno, oko 0,5kg nedeljno ili čak i manje. Nagle promene i naglo smanjenje kilograma nikako nisu dobri za organizam ni odrasle osobe a naročito dece.
Stroge dijete takođe treba izbegavati jer mogu negativno da utičnu na rast i razvoj deteta i da ostave trajne posledice. Jedan od prvih ciljeva koje treba postići je smanjenje telesne težine za oko 10% nakon čega će se već videti pozitivni efekti na zdravlje. Nakon ovoga važno je telesnu težinu održavati u tom nivou najmanje šest meseci pa potom nastaviti sa navikama koje će pomoći daljem gubljenju kilograma ukoliko za to postoji potreba.
Najznačajnije je upravo održavanje telesne težine koja je optimalna za uzrast, konstituciju i visinu deteta, jer se često dešava da se nakon gubljenja kilograma dete vrati starim navikama i načinu ishrane i da se kilogrami veoma brzo ponovo vrate kao pre sprovođenja režima.
Pre sprovođenje bilo koje vrste režima i izmene u načinu ishrane kao i uvođenje fizičke aktivnosti, dete treba uvek odvesti na pregled kod pedijatra i posavetovati se oko eventualnih preporuka. Nekada je potrebno pre uvođenja režima uraditi i dodatne preglede kako bi se isključilo eventualno postojanje nekog oboljenja koje dovodi do nagomilavanja kilograma i problema sa težinom i metabolizmom. Nikako ne smete sprovoditi dijete i režime koji se preporučuju na internetu, bez konsultacije sa pedijatrom.
Koje su generalne preporuke za rešavanje viška kilograma kod dece?
Univezralni recept ne postoji, jer je svako dete priča za sebe pa ishrana i režim treba da budu prilagođeni njegovom uzrastu, potrebama i kilaži. Ono što je generalno poželjno jeste da polovinu dnevnog unosa namirnica treba da čine voće i povrće, četvrtina treba da budu žitarice, preporučljivo je da to budu one sa celim zrnom i četvrtina treba da bude sastavljena od proteina iz mesa, ribe i jaja.
Trebalo bi da se trudite da detetu često nudite novu hranu, tj. nova jela kako bi ishrana bila što raznovrsnija. Za prženje i pohovanje, preporučuje se korišenje životinjske masti koja važi za najzdraviju, a za prelivanje salata poželjno je da koristite hladno ceđeno maslinovo ulje ili bundevino i suncokretovo ulje.
Prilikom izbora hleba prednost dajte onom od integralnog brašna sa semenkama, izbegavajte često spremanje testenina. Trebalo bi smanjiti količinu voća koje je bogato mastima (bademi, lešnici, orasi) i povrća koje sadrži skrob (krompir) a neka se na tanjiru nađe više sočnog voća i povrća. Kod izbora mesa bazirajte se na manje masnim vrstama - belom pilećem mesu, ribi, junetini, teletini. Što se tiče mlečnih proizvoda, oni treba da budu zastuljeni u oko 10% ishrane.
Sve dok je dete na režimu i dok traje proces regulisanja kilograma, potrebno je isključiti sokove i slatkiše, grickalice, majoneze i slične prelive a od napitaka možete davati vodu, ili prirodno aromatizovanu vodu sa citrusima, kao i nezaslađene čajeve. Važno je da dete što je češće moguće, ima obroke u miru, bez žurbe i u kućnoj atmosferi.
Gojaznost kod dece-na koji način je poželjno spremati hranu?
Preporučuje se da hranu kuvate, barite, grilujete na teflonu ili roštilju uz minimalne upotrebe masnoće i da kada god je moguće izbegavate klasično prženje i pohovanje. Takođe, nikako nemojte koristiti hranu kao nagradu za lepo ponašanje, poslušnost ili uspehe.
Najbolje je da postoje tri glavna obroka i dve užine. Razmak između obroka ne bi trebalo da bude duži od pet sati, niti manji od tri sata. Količine soli bi trebalo ograničiti. Nemojte dosoljavati glavno jelo niti salate, a so koristite samo u pripremi jela. Preporučljivo je da se posavetujete sa pedijatrom i nutricionistom oko smernica koje s obzirom na specifičnu situaciju.
Kako dodatno podstaći dete da reguliše težinu i ishranu?
Kada su deca u pitanju najbolje rezultate daje podsticanje i ohrabrivanje sopstvenim primerom. Trudite se da za celu porodicu spremate zdrave obroke, pokažite deci sopstvenim primerom da zdrava ishrana treba da bude pravilo i način života, kao i praktikovanje fizičke aktivnosti. Ograničite vreme koje dete provodi ispred televizora ili kompjutera i podstaknite ga da pronađe aktivnost koja mu se dopada i krene redovno da je praktikuje.
Deci je potrebno minimum 60 minuta aktivnosti dnevno pa makar to bilo i u više intervala. Ukoliko dete do tada nije bilo aktivno, postepeno uvodite aktivnost i povećavajte vreme do 60 minuta.
Kako sprečiti nastanak gojaznosti kod dece?
Zdrave navike u ishrani grade se od prvog dana. Važno je dojiti bebu uvek kada je moguće i kasnije prilagođavati veličinu porcije uzrastu deteta. Čim mališan dovoljno odraste da može da razume, krenite da ga upoznajete sa zdravim namirnicama i jelima, kako bi od malih nogu učilo o tome šta znači zdrava ishrana. Decu predškolskog i školskog uzrasta možete uključivati u nabavku namirnica i pripremu jela jer će im nakon toga biti zanimljivije i da jedu obroke u čijoj pripremi su sami učestvovali.
U vašem domu potrebno je ograničiti ulazak nezdravih namirnica. Umesto toga, neka frižider i ostava budu ispunjeni zdravim grickalicama i voćem. Unos šećera doprinosi povećanju telesne težne pa je važno maksimalno izbegavati davanje slatkiša deci, posebno onih industrijskih. Preporuka je da deca 4-6 godina starosti ne unose više od 19gr dnevno, od 7-10 godina oko 24gr a deca posle 11 godine ne bi trbealo da uzimaju više od 30gr na dnevnom novou.
foto: annaprosekova-pixabay,slatkisi-freestocks-photos-pixabay,
