Blog
14.11.2012.
Autor: Aleksandra Lisinac

DETE I EKCEM ili kako ja kao majka živim sa svojim i ekcemom svog deteta!

Daj Bože da ekcem bude najveći problem u životu mog deteta!“

To sada Vama koji čitate ovaj tekst izgleda strašno. I jeste, ako se ne neguje, ne nauči da se živi sa tim.

U momentu kada pišem ovaj tekst imam 36 godina i 22 godine iskustva sa ekcemom. Malo li je?

U 14-oj godini prvi put mi se pojavio na usnama. Počinje pakao za mene i moje roditelje jer sam bila u  životnom dobu kada je trebalo da budem najzgodnija, najlepša, da se zaljubljujem i ljubakam gde god stignem. Nisam išla nedelju dana u školu jer su mi usne bile u krastama pa me je bilo sramota da me svi zapitkuju i gledaju sa gađenjem. Šminka ne može da pomogne, jer ona tu samo odmaže, sve peče. Nisam mogla da jedem k'o čovek, jer ne daj Bože da  mi usnu slučajno zakači kiseo krastavac ili nešto slano. Tu se odmah ispira vodom i maže bilo šta samo da bude mekano, da ne krene krv.

Postepeno, ekcem se širio. Dermatolozi u mestu gde sam rođena nisu imali baš neka rešenja za mene. Prvo su mi zabranili slatkiše, ali ni to što nisam dve nedelje jela euro krem mi ništa nije pomoglo.  Kortikosteroidi jesu, ali efekat je bio trenutni.

Roditelji k’o roditelji, pokušavaju svašta kako bi pomogli svom detetu. Mažem crvenu topovsku mast, koju nam prijatelj izvlači iz JNA(sama reč kaže-topovi se njome premazuju). Travari, razni manastirski melemi. Ništa. Ekcem se nastavlja, uporniji je od mene. Sa usana mi se povremeno povlači, ali na rukama retko. Ne možete da shvatite koliko ruci pod ekcemom smeta sapun koji nije neutralan, blag. Jednostavno peče, iritira.

I sve to nije ništa strašno, sve dok ne primetim da i moje starije dete kao jednomesečna beba dobija ekcem.  Razne skupocene kreme, poznati lekari, opet melemi, travari i ništa. Mnoge napravljene kremice, ništa trajno. Zadržavam se na emolijens-u koji pravi domaća apotekarska ustanova i neutralnim sapunima. Sa četiri godine Dunji u potpunosti nestaje ekcem. Kako? To bih i ja volela da znam. Ono što sam tada shvatila-ne trebaju mi skupe kreme, samo treba kožu da održavam vlažnom.

Te 2009. rađam Lenku. Nakon mesec dana i ona dobija ekcem, baš kao i Dunja, po licu, nogama, rukama. Ponovo razne kreme, odlazak kod raznih lekara gde pregledi sa kremicama koštaju oko 100 evra. Ništa.

Opet šta god čujem i vidim, probam.  Računam, nije Dunji pomoglo, ali možda će Lenki, ipak smo svi mi različiti.

Prošlog decembra Lenka je bila u jako lošoj fazi. Ne znamo gde da je vodimo, šta da mažemo. Definitivno nam treba kortikosteroid, ali to je ono zadnje. Na jednom forumu pročitam preporuku roditelja- apoteka „Valerijana“, Zemun. Odlazimo tamo i kupujemo sapun, tonik, mleko, melem i kremu od noćurka.  Posle sedam dana gotovo da i nema tragova ekcema.  Mi nastavljamo i dalje da koristimo kako su nam preporučili, jer je sve prirodno. Posle dva meseca kreme više ne pomažu.  Savetuju nas da koristimo bezglutensku hranu. Tri nedelje je prošlo, nikakav napredak. 

Ubrzo saznajem za kremu na bazi nevena, kozmetičke kuće Mei Lab. Kupujem njihov baby gel za tuširanje, kremu i ulje i time negujem dečju kožu.  Počinjem povremeno da koristim Galitifen, jer saznajem da on umiruje svrab.

Lenka i dalje ima ekcem. Nedavno smo joj radili i alergo test-odreagovala je samo na travu i ambroziju.  Dat nam je antibiotik Protopik, koji se kod nas nabavlja na crno. Mazali smo ga dva meseca. Detetu naših prijatelja je pomogao, nama nije, ali nije ni odmogao.  Dva meseca smo, po preporuci lekara koristili i probiotik. To sada dobro izgleda. Imamo fleke po telu jer tamo gde je bio ekcem došlo je letos do male depigmentacije od sunčanja.

Ujedno, povremeno krene na prstima i prevojima. Ako baš bukne, namažem joj elokom, jer ne želim da mučim svoje dete. Kod kortikosteroida je bitno da prestanete da ga koristite posle deset dana i napravite minimum tri nedelje pauzu.

Lenka je veselo dete. Stalno nam govori kako će ona, kao i njena sestra Dunja, kad ozdravi moći da koristi mirišljave kupke, namaže noktiće. Redovno mažemo telo kremom od nevena, jedemo sve i uživamo u životu. I čekamo da taj dečji ekcem i njoj prođe za koji dan ili mesec.

Rezime: Nisam lekar i nemam pravo da Vam dajem savete, samo znam da ste zabrinuti i zato Vam prenosim svoje iskustvo. Ono što je drugima pomoglo, ne znači da će i Vama. Takođe, ono što drugima nije pomoglo, ne znači da Vama neće. Probajte sve što pročitate, saznate. Osluškujte svoje dete, i najbitnije kožu održavajte vlažnom. Mi tako radimo i opušteni smo.

Secite detetu redovno noktiće, jer nekada ni ja matora ne mogu da se suzdržim kad svrbi. Kupanje obavezno mlakom vodom.

I najbitnije, dete ima velike šanse da mu do pete, eventualno sedme godine nestane ekcem.  Imajte to uvek na umu, pogotovu ako niko pre njega nije bolovao od istoga. Vaše je da mu olakšate što više možete, da ga mazite i pazite. Nekoj deci je dovoljno da se nasikiraju malo i da odraguju.  Utehu nek Vam da činjenica da su takva deca nežnija i inteligentnija od ostale.

I još nešto,  sagledajte sudbine ljudi u svom okruženju. Možda ćete i Vi sebi reći „Daj Bože da ekcem bude najveći problem u životu mog deteta!“

 

Ostavi komentar

Ostali komentari

  • Gordana
    Gordana

    Hvala puno, na ovakvom tekstu! Utesili ste nas...Probacemo i mi Valerijanine kremice i Cortinat kremu, a tek onda kortiko. Nadam se da je sada vama proslo.Pozdrav od Urosa i manje zabrinute mame :-)

    13.01.2016. 00:23
  • Admin
    Admin

    Draga Gordana, javite mi se za 15-ak dan. Podvrgla sam od juce dete jednom novom sistemu eliminacije ekcema, i ubedjena sam da ce joj proci. Uradicu intervju sa tom doktorkom, ako uspemo u potpunom izlecenju ekcema. Treba mi mesec dana da vidim reakcije, ali svakako cu sve ljude uputiti ako budemo moje dete izlecili. Hvala na lepim recima

    13.01.2016. 12:17

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""