Često se dešava da dete, iako je već večeralo, pre spavanja ponovo traži nešto za grickanje. To se najčešće dešava u periodu aktivnog rasta ili ako je večeralo mnogo ranije, pa je ogladnelo. Iako ne valja kad se jede neposredno pre spavanja, ovaj kasni obrok, ako ga čine pažljivo odabrane namirnice, neće da škodi. Naprotiv!
Kako treba da izgleda kasna užina?
Kasni obrok trebalo bi da bude najmanje 45 minuta pre odlaska u krevet jer ćete samo tako biti sigurni da se večera slegla, da će dete mirno spavati i da će proći dovoljno vremena od odbroka do pranja zubića. Ova kasna užina ne treba da bude obilna, jer nije pravi obrok već samo dopuna večere kako bi dete lakše zaspalo. Bilo bi najbolje da se sastoji od ugljenih hidrata, koji pomažu proizvodnju serotonina, kao i od proteina koji će dete da zasite.
Ovaj obrok ima smisla samo ako je dete stvarno gladno, ako mu se daje povremeno, a ne svako veče. Međutim, ako je dete gojazno, ova užina nije dobra ideja.
Ukoliko vaš mališan nije dobro jeo za ručak ili večeru, kasna užina može i treba da nadoknadi izgubljenu energiju.
Koje naminice su dozvoljene pred spavanje?
Za kasni obrok birajte piletinu ili ćuretinu, tunu, losos, sardine ili haringe, jer sadrže amino kiselinu triptoran koja će detetu pomoći da lakše utone u san. Ona ima i značajnu ulogu u lučenju serotonina, hormona sreće. Ukoliko je moguće, za kasnu užinu birajte i namirnice koje sadrže magnezijum i kalijum, jer umiruju i opuštaju nerve i mišiće. Ovi korisni nutritijenti, osim u zelenom povrću koje se ne jede za užinu, mogu da se nađu u orašastim plodovima - kikirikiju, golicama, orasima, lešnicima, bananama, jagodama, smokvama, jogurtu i kefiru.
Sendvič sa pilećim belim mesom ili ćuretinom, jaja i tost, ovsena kašu ili orašasto voće i semenke dobar su izbor, kao i šolja toplog mleka sa kakaom, mladi sir i banane.
