Iako smo se polovinom maja radovali povratku u normalne životne tokove jer smo, kako su nam nadležni saopštili, pobedili koronavirus, od povratka u normalne životne tokove još nema ništa. Situacija je veoma ozbiljna, kraj pandemije se ni ne nazire, zbog čega većina nas neprekidno traga za novim informacijama o tegobama, simptomima i toku oboljenja izazvanog Kovidom-19 i pritom zaboravljamo na letnje bakterijske i virusne infekcije koje nas nisu zaobišle ni ove godine, a koje nas vrebaju iz pokvarene i zagađene hrane ili prljave vode.
U kvarljivu hranu spadaju namirnice bogate jajima, majonezom, mlečni proizvodi, ali i mesne prerađevine, posebno one iz fast-fudova. U njima uglavnom nije moguće zadovoljiti sve higijenske standarde za pripremu i čuvanje hrane, jer je često reč o montažnim objektima sa improvizovanim kuhinjama, ograničenim površinama za rad... Posebna opasnost preti iz drvenih dasaka za sečenje koje treba prati rastvorom limuna ili sode bikarbone, ali i ostalog posuđa koje retko ko redovno pere deterdžentom i ispira toplom vodom, briše i odlaže na odgovarajuće mesto. U ovim objektima opasnost vrebe i iz priloga koji stoje na toplom, izloženi i mušterijama, i insektima, i uličnoj prašini, i izduvnim gasovima.
Stručnjaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ preporučuju da proveravate rokove trajanja svih namirnice prilikom kupovine, da ne kupujete meso, mesne prerađevine i mlečne proizvode koji su promenili boju i da imate na umu i da crevne infekcije mogu da izazovu loše oprano povrće, voće i ruke.
Voće i povrće, zbog rizika od trovanja hemijskim sredstvima kojima je tretirano, bez obzira na to da li se koristi sirovo ili termički obrađeno, treba temeljno oprati vodom, a posebnu pažnju treba posvetiti pranju kupusa, salate, spanaća, blitve i drugog lisnatog povrća, posebno onog koje se jede sveže.
Meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi dobra su podloga za rast bakterija, pa njihovom čuvanju u toku leta treba posvetiti posebnu pažnju. Mleko, jogurt, kiselo mleko i bele sireve čuvajte u frižideru kako biste sprečili razmnožavanje mlečnih bakterija. Dugotrajno mleko posle otvaranja ni u frižideru ne sme da se čuva duže od tri dana, a posebno budite oprezni sa mlečnim sladoledom jer je on izvanredna podloga za prenošenje mikroorganizama koji su uzročnici teških trovanja.
10 pravila Svetske zdravstvene organizacije za bezbednu pripremu hrane
1) Odaberite bezbedan postupak obrade životnih namirnica
2) Perite ruke pre, u toku i posle pripreme hrane
3) Brižljivo i temeljno kuvajte sve namirnice životinjskog porekla na temperaturi višoj od 70 stepeni C, naročito živinu, svinjetinu, jaja i jela od mesa
4) Pripremljenu hranu odmah jedite i ne čuvajte je duže od četiri sata na temperaturi kuhinje
5) Termički obrađenu hranu čuvajte na temperaturi nižoj od 10 stepeni C (najbolje na +4 u frižideru) i to u plitkim, pokrivenim posudama
6) Temeljno podgrevajte kuvanu hranu
7) Sprečite kontakt sirovih namirnica i termički obrađene hrane
8) Održavajte kuhinjski pribor besprekorno čistim
9) Zaštitite hranu od insekata, glodara i drugih životinja
10) U kuhinji koristite samo higijenski ispravnu vodu.
Foto: greatist.com, walesonline.co.uk, wisegeek.com, thedailymeal.com
