Pravila o ishrani najmlađih dosta su se promenila od vremena kada smo mi bili deca. Mnoge namirnice koje se tada nisu koristile sada su postale popularne i promovišu se kao izuzetno zdrave, a neke od njih ranije nikako nisu bile preporučivane za decu. Zaro ne čudi što roditelje zbunjuju sva ta pravila na koja nailaze, liste namirnica koje treba davati najmlađima, ali i onih koje valja izbegavati.
Superhrana (ni)je garancija za dobro zdravlje
U poslednje vreme mnogo se priča o "super namirnicama" čija konzumacija obezbeđuje jak imunitet i dobro zdravlje. Da bi neka namirnica bila svrstana u tu kategoriju, potrebno je da bude bogata vitaminima, mineralima, antioksidansima, vlaknima i drugim hranljivim materijama. U ovu grupu se između ostalog svrstava povrće tamnozelenih listova, bobičasto voće, jaja, losos, maslinovo ulje...
Međutim, velika je zabluda da će konzumacija takvih namirnica, bez obzira na to kakva je inače ishrana deteta, moći da osigura jak imunitet i dobro zdravlje. Pojedinačno, nijedna namirnica sama po sebi to ne može da obezbedi već celokupa ishrana koja mora da bude raznovrsna i bazirana na povrću i voću, mahunarkaa, vlaknastih namirnicama, integralnim žitaricama i koštunjavom voću.
Doručak se nikako ne sme preskakati
Svaki obrok je podjednako važan kada su deca u pitanju pa je potrebno obratiti posebnu pažnju šta im se nudi za svaki od njih. Takođe, nikada ne treba siliti dete da doručkuje, ali samo ako se to dešava ponekad. Ukoliko izbegavanje doručka postane pravilo, treba uraditi analize krvi kako bi se utvrdilo da li je apetit nestao iz zdravstvenih razloga.
Kada mališan nema apetit u jutarnjim častovima a kasnije u toku dana jede normalno, taj jedan obrok neće narušiti ravnotežu u organizmu. Roditelji baš iz straha da dete ne preskoči doručak, nude keks, zaslađene žitarice ili čokoladne pahuljice s mlekom, kako bi " gricnulo makar nešto". Međutim, korisnije je da sačekate sat-dva, da vam dete zatraži da jede, ali nešto iz spektra zdravih namirnica.
U ishrani deteta moraju biti zastupljeni i šećeri
Deci jeste potreban šećer ali nikako onaj industrijski, koji nije dobar ni za koga a posebno ne za organizam koji se tek razvija. Ukoliko nekada detetu u obrok dodate malo šećera, kako bi lakše pojelo neku namirnicu koja mu nije omiljena, ili mu na kraju obroka date slatkiš, time ćete samo napraviti odbojnost prema voću i zdravim slatkišima.
Šećeri predstavljaju takozvane prazne kalorije koje vode ka gojaznosti i dijabetesu. Zato, pored belog, treba izbegavati i braon šećer, slatke sirupe i slične zaslađivače, kao i industrijske džemove koji ih sadrže. Deca energiju treba da obezbede iz žitarica, krompira, slatkog krompira, mahunarki, svežeg voća i povrća.
foto: pexels
