Kad u pedijatrijsku ili ORL ordinaciju uđu preplanuli roditelji sa uplakanim detetom lekar još sa vrata, skoro pa nepogrešivo, može da postavi dijagnozu – upala uha. Ova najčešća tegoba koja prati letnje mesece, na sreću, može da se izbegne, kao i ostali „suveniri“ poput gljivičnih, bakterijskih i virusnih infekcija.
Uši prve stradaju
– Voda sama po sebi nije uzrok upale ušiju, ali zato vlažna sredina predstavlja idealnu podlogu za razvoj infekcija, naročito ako detetu čistite štapićima. Njima se oštećuje koža spoljašnjeg uha i otvara put bakterijama i gljivicama koje su prisutne i u morskoj vodi, a naročito u vodi jezera i bazena – kažu specijalisti otorinolaringologije.
Zato zaboravite na štapiće i detetu, nakon svakog tuširanja mekim peškirom ili zabacivanjem glave na stranu odstranite vodu iz ušiju. Tuširanje, naročito ako je dete baš malo, obavezno je nakon svakog izlaska iz mora, jezera i bazena.
Mokar kupaći – nikako
Osim upale ušiju, deca na moru često dobijaju i upale mokraćnih kanala zbog osetljive sluzokože njihovog urogenitalnog trakta. Sedednje u mokrim kupaćim gaćicama i na mokrim peškirima nikome se ne preporučuje, jer se mikroorganizmi brže i lakše razmnožavaju u toploj i vlažnoj sredini, ali je zato pojačana lična higijena od izuzetne važnosti. Pločice bazena donose pojačan rizik od razvoja gljivičnih infekcija stopala, zbog velike koncentracije kupača na malom prostoru, ali ovaj rizik može da se ublaži hodanjem u papučama.
Mali bazen, veliki rizik
I odrasli i deca se nakon kupanja na bazenima, zbog upotrebe hlora za prečišćavanja vode, loših higijenskih navika i ogromnog broja ljudi, često suočavaju sa infekcijama očiju koja se, srećom, relativno lako leči. A kako su ovoj zdravstvenoj tegobi najizloženija sasvim mala deca, ona mlađa od tri godine, trudite se da ih na bazen vodite ili kad nema gužve ili kad je voda promenjena, a nakon svakog kupanja ih umijte flaširanom vodom.
Higijena je najvažnija
Od svih letnjih infekcija najopasnije su one crevne izazvane bakterijama. Temeljno pranje voća i povrća, termička obrada namirnica životinjskog porekla, izbegavanje brze hrane, upotreba flaširane vode, ako niste u svom gradu, i pojačana lična higijena, tj. učestalo pranje ruku, predstavljaju dobru zaštitu, ali nekada ni to nije dovoljno. Samo nekoliko kapi zagađene morske, jezerske ili vode iz bazena, ako u njoj ima bakterija, dovoljno je da dete počne da povraća, dobije dijareju i povišenu temperaturu.
Dijareja i temperatura zahtevaju lečenje
Bakterijske crevne infekcije najčašće izazivaju ešerihija koli i daleko opasnije salmonela, šigela i stafilokok. One se izuzetno brzo razmnožavaju i izazivaju povraćanje, bolove i grčeve u stomaku i dijareju. Stolice su vodenaste i obilne, zbog čega zaražena osoba gubi tečnost i snagu, što kod dece može da bude izuzetno opasno.
Ukoliko stanje nije alarmantno, dete treba da miruje, da nadoknađuje izgubljenu tečnost, da uzima antipiretike ukoliko ima visoku temperaturu, i probiotike kako bi se crevna flora obnovila.
Ukoliko tegobe ne prođu za dan-dva, ili ako dete od prvog dana deluje iznemoglo i malaksalo, treba ga odvesti lekaru.
Foto: Pixabay, Bioguard.com.au, NorthStone
