Roditeljstvo
11.12.2020.

Naučite dete da se ne upoređuje s drugima, već samo sa sobom 

Roditelji, učitelji i profesori često upoređuju decu, određuju ko je u čemu bolji, ko uopšte nije dobar i naglašavaju kako se treba ugledati na ono koje je najbolje ili najuspešnije, ono koje najlepše crta ili uvek sluša. I nikada to ne rade iz loše namere, već da bi dete podstakli da se više potrudi, da bude bolje, ali ishod obično nije takav. 

Pomozite mu da stekne i sačuva samopouzdanje

Ukoliko deca tako razmišljaju, uvek će sebe posmatrati kao gubitnike, dok će samo jedan ili dvoje biti "na vrhu", najbolji, kao ideal koji je teško postići. Ovo može uticati na detetovo samopouzdanje i dovesti do toga da se oseti nesposobno, glupo, bez samopoštovanja i neuspešno, pa će kasnije stalno da se upoređuje s drugima. Iz tog razloga, važno je da ga nikada ne upoređujete, čak iako smatrate da ćete ga na taj način motivisati. Sa druge strane, važno je i da ga naučite da se ono samo nikada ne poredi sa drugom decom. To znači da sledeći put kad prođe kroz cilj, čak iako je bilo poslednje na trci, treba da se raduje tome što je popravilo sopstveni rezultat u odnosu na prethodni put ili ikad ranije.

Iako se možda čini da nema razlike, jer je dete svakako stiglo poslednje na cilj, razlika se ogleda u tome kako se ono oseća. Ukoliko se uvek upoređuje s drugima, imaće osećaj niže vrednosti, manjak samopouzdanja, osećaće se neuspešno pa ga sve to može navesti i da čak odustane od daljih pokušaja. S druge strane, ukoliko dete naučite da samo meri svoj uspeh i napredak, to će ga svakako motivisati da se trudi i da uvek nadmaši sebe. 

Ne treba se oslanjati na tuđe kriterijume 

Učite mališana da se ne ravna prema tuđim kriterijumima, već da treba da ima svoje, jer će u suprotnom i kasnije uvek da očekuje potvrdu i odobravanje od drugih ljudi da li je nešto uradilo dobro ili ne. Svako od nas treba da ima sopstveno viđenje uspeha pa tako i vaše dete. Često poređenje dece sa drugima, bilo da to rade roditelji ili dete samo, mogu ga dodatno stresirati, učiniti anksioznim a u nekim važnim trenucima kada se očekuje da treba da postigne neki uspeh, proba nešto novo ili napravi neki novi korak, može zbog preopterećenosti imati i problema sa snom.
Sve to utiče i način na koji dete vrednuje svoj rad, pa čak i kada postigne uspeh, možda ga neće videti kao značajan jer se ne uklapa u nečije druge kriterijume. Samim tim, neka deca mogu izbegavatii socijalne kontakte kako im se druga deca ne bi rugala ili ih ismevala, pa će bežati od svake vrste interakcije sa drugima.  Dete se zbog toga u nekoj meri može i udaljiti od roditelja jer oseća kao da su oni njime nezadovoljni, pa će probuditi osećaj nesigurnosti, izgubiće poverenje i trudiće se da se distancira.
U nekim slučajevima na ovaj način podstiče se i rivalstvo i čak agresivno ponašanje prema vršnjacima ili braći i sestrama sa kojima se dete često poredi. 

Pozitivan pristup menja situaciju 

Cenite svaki trud pa čak i minimalni napredak, iako je samo za par poena bolji od prethodnog rezultata. To će dete podstaći da napreduje a povećaće mu i samopouzdanje. Naučite ga da nije sramota da traži pomoć kada mu je potrebna i da to nije odraz slabosti i neznanja. Hvalite njegove prednost i ne postavljajte nerealna očekivanja. Kada se desi neuspeh, nemojte dozvoliti da se u bilo kom trenutku oseti kao da je izdalo vaša očekivanja. Pustite da prati svoja interesovanja i budite sigurni da ako se bude poredilo samo sa sobom i gledalo svoj napredak od ranije i sada, da će nadmašiti i vaša i svoja očekivanja.
foto: unsolash, pixabay

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno