Roditeljstvo
02.10.2019.

Da li ste svesni kako svaka vaša reč, posebno ona ružna, deluje na dete

Nekada davno, kada su današnje bake i deke i neki današnji roditelji bili mali, s decom se nije mnogo razgovaralo. Podrazumevalo se da odrasli moraju da se slušaju i da za neposlušnost sledi kazna. I nije, stariji to pamte, bilo previše objašnjavanja zašto nešto može, a nešto ne, zašto nešto mora, a nešto ne sme nikad.
Danas je, na sreću ili na žalost, sve drugačije.


Prema podacima Unicefa, oko 20 odsto roditelja vaspitava decu isključivo kroz razgovor, objašnjavanjem šta je dobro, a šta nije, bez kazni i prisile, ali se istovremeno čak 73 odsto dece u Srbiji vaspitava uz verbalne ili fizičke kazne. Šest odsto roditelja nije nikako kažnjavalo decu, ali nije ni upotrebljavalo preporučene metode vaspitavanja, pa se to tretira kao potpuno zanemarivanje, a sedam odsto mališana je teško fizički zlostavljano i prebijano.


Čak trećinu dece roditelji nazivaju pogrdnim imenima: glupačo, magarčino, „kretenu“, što je, kažu psiholozi, izuzetno pogubno za nežnu dečju psihu. To može, ističu oni, da bude podjednako pogubno kao batine, a na samopouzdanje, samopoštovanje, ambiciju i socijalizaciju deluje još gore od ćuške ili šamara.
Ni batine, ni uvrede, ali ni potpuna popustljivost, ne vode nikuda, jer i u svemu, pa i u vaspitanju, treba imati mere.


Prestrogi roditelji svoj autoritet zasnivaju se na isticanju svoje prirodne hijerarhijske moći, pa često izgovaraju „Tako je zato što ja tako kažem!“ „Moraš da me slušaš!“. Oni svoju decu kažnjavanju za svaku sitnicu i ne uvažavaju nikada njihovo mišljenje. Takav stil vaspitanja, koji se zasniva na strahopoštovanju, stvara nesigurne osobe koje ćute kod kuće a napolju, u vrtiću, školi ili na ulici, obično prave haos.


Na drugom kraju spektra, stoje popustljivi roditelji koji deci dozvoljavaju da rade što god hoće. Nekada je to posledica liberalnih shvatanja, a nekada nedostatak roditeljskih kapaciteta, a nekad prihvatanje linije manjeg otpora. Deca popustljivih roditelja sama odlučuju o svemu, nameću majkama i očevima svoju volju, a do dezorijentacije dolazi kad ovaj odnos pokušaju da prenesu na odrasle osobe van kuće. Oni nemaju stabilan oslonac, ni autoritet, ni model ponašanja na koji treba da se ugledaju, što dovodi do brojnih problema.


Poštovanje ličnosti deteta, dogovaranje i usmeravanje na socijalno poželjna ponašanja, uz doslednost, najbolji je vaspitni stil, kažu psiholozi. On predstavlja kombinaciju emocionalne topline i roditeljske kontole, podstiče radoznalost, kreativnost i nezavisnost, a dovodi do emocionalne uravnoteženosti. Kada nema promenljivih kriterijuma roditelja, već opravdane doslednosti, uz razgovor prilagođen njegovom uzrastu, dete može da razvija svoju samostalnost i da se istovremeno prilagođava drugima.
Foto: kiddocare.my, destinationsitters.com, thepragmaticparent.com, boldnewmom.com, bbqnesq.com

Ostavi komentar

Preporučeno