Putovanje
10.02.2021.

Iskoristite ovu zimu da istražite lepoticu Taru i njenu okolinu

Nijedna zima nije kao ona prethodna, niti se iskustvo boravka u istom mestu može ponoviti. Ono što svaki put doživljavamo prilikom posete nekom dragom mestu jeste nova radost, ushićenje, nova poznanstva. Godinama i mi postajemo drugačiji pa nam se i ciljevi, želje i očekivanja razlikuju, a da često toga nismo ni svesni. Prevelika urbanizacija nas odvlači od sebe, a netaknuta priroda zove da se opustimo, udahnemo neku novu svežinu i pročistimo sva naša čula. Za sve one kojima je previše zagađenog vazduha, a nisu ljubitelji skijanja, već dugih šetnji i jahanja po snegu, za one kojima hladnoća nije prepreka da prepešače nekoliko kilometara dnevno i počaste sebe toplim čajem, za one kojima je porodični mir ono najvrednije što imaju, ove zime Tara može biti pravi izbor.

Na Tari posle 12 godina i to u najjačem sastavu

Posle dvanaest godina popeli smo se ponovo u Nacionalni park Tara, ovaj put sa jednim članom porodice više, ali i sa tinejdžerkom kojoj kliskanje i sankanje ne znače ništa, kao ni početničko skijanje koje je davno prevazišla. Njena online nastava od 14h nam je svima dobro došla jer smo imali vremena za šetnju i uživanje, baš kao i za rad i porodično druženje u toplini apartmana “Tarsko sunce”. Poštujući preporučene mere, nismo ulazili u zatvoren prostor pun ljudi, već smo vreme uglavnom provodili na otvorenom.
Stigli smo iz Beograda 27. januara, u jutarnjim satima preko Debelog brda, gde nas je sačekao neraščišćen sneg koji je baš tog i prethodna dva dana napadao. Preljubazni domaćini su nas dočekali i do detalja objasnili kuda da idemo i šta sve možemo posetiti. Kako su u ovoj vili ukupno četiri apartmana, oduševili su nas gosti iz Republike Srpske koji su skoknuli na par dana u Srbiju, baš kao i oni koji su baš Taru iskoristili kao početnu tačku u obilasku Sarajeva, Višegrada, Mokre Gore.
Treba napomenuti i mladi par koji je marljivo svakodnevno radio online, jer im posao to dozvoljava, a u slobodno vreme koristio benefite ove divne planine. A njih je zaista puno te, osim toplih čizama i dobre volje ništa nije drugo ni potrebno da ih osetite.
Sama lokacija vile je idealna. Nalazi se preko puta jahačkog kluba tako da je mlađe dete po prvi put iskusilo lepotu jahanja na snegu. A usledili su dani kao poručeni, bez vetra, uz dosta sunca. Temperatura u plusu svakodnevno je dozvoljavala višečasovnu šetnju i obilaske, a mi smo prvi dan iskoristili za sankanje i kliskanje.

Dani puni sadržaja koje želimo da ponovimo

Naš naredni dan je bio rezervisan za Manastirske stanove uz posetu manastiru iz XVII veka, kao i vidikovac Crnjeskovo. Neki su se odvažili da malo više istražuju taj predeo, što je poprilično teško po dubokom snegu, ali i zanimljivo s obzirom na tragove životinja kojih nismo svesni u letnjim mesecima. Malo adrenalina nije naodmet jer smo se čvrsto držali mape. Po povratku jahanje je nekima bilo više nego zadovoljstvo.

Kako novog snega nije bilo, naredni dan smo posetili Stazu zdravlja i njenu okolinu i veći deo dana proveli sankajući se sa mlađom ćerkom. Njoj je svaki trenutak bio zanimljiv, pogotovo sprave na koje se šetajući stazom zdravlja nailazilo. Veoma smo uživali, iako je sneg krenuo da se topi, to nas nije sprečilo da maksimalno iskoristimo dan u prirodi.


Subota je bila izdvojena za Banjsku stenu. Autom smo izašli na Mitrovac odakle smo krenuli putem dugim preko 5 km do ovog vidikovca. U ranim jutarnjim satima bili smo jedini koji su ovim putem prošli da bi smo u povratku sreli veliki broj i ljudi, ali i pasa koji su strpljivo gazili po mekanom snegu iščekujući prelepi pogled na kanjon Drine i jezero Perućac, koji ostavljaju bez daha.
Neposredno pred ulazak u park kojim se od puta stiže do vidikovca ušli smo i u roming te tek po povratku sa puta podelili međusobno slike. Ovaj izlet je poprilično bio naporan, pre svega zbog mekanog snega. Trajao je pet sati, ali nam je doneo neverovatnu snagu, radost i oduševljenje. Za one manje evanturističkog duha bolje je da autom izađu do parka, odakle se na samo 900 m udaljenosti nalazi vidikovac.

Večeri su bile rezervisane za društvene igre, tako da nam akcije na ovom četvorodnevnom putovanju nimalo nije nedostajalo i, što je najlepšre, nikome nije bilo dosadno, niko se nije bunio niti eskivirao akcije.
Zahvaljujući divnom iskustvu odlučili smo se da Taru posetimo preko leta s obzirom na veliki broj sadržaja koje planina i njena okolina nude. Odlučni smo da posetimo i Republiku Srpsku i provozamo se Drinom. Naravno, tada ćemo uz nas imati i putno osiguranje kako ništa ne bismo prepuštali slučaju i maksimalno uživali u letu. Dunav osiguranje pokriva i lečenje bolesti nastale koronavirusom te smo već u februaru što se naše porodice tiče skockali priču za jul. Verujemo da su Tara, Zaovinsko jezero i Drina tada najlepši i da ova planina može da nam bude i polazna tačka za destinacije u okolini, ali i za maksimalno uživanje u kupanju, sunčanju, šetnjama.
Koliko smo srećni što smo par dana proveli na Tari shvatili smo čim smo se spustili do Bajine Bašte na komplet lepinju kako bi smo nastavili put ka Valjevu i našem domu. Na samo 15 minuta od Nacionalnog parka razočaranje zbog smoga i otežanog disanja. Nismo verovali da Tara nema tu moć da udahne svež vazduh i okolnim mestima. Nama je to bio znak da svaki trenutak treba da ugrabimo da posetimo neko novo planinsko mesto i što više dišemo punim plućim, što i vama preporučujemo.

slike:decjisajt.rs

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno