Deca
14.11.2020.

Stidljivost je slatka, ali samo ako ne otežava život detetu

Iako je stidljivost više nego normalna i uobičajena među decom, neki roditelji, posebno oni koji pridaju veliku važnost društvenosti, mnogo brinu ako ova faza potraje. Prvi talas sramežljivosti javlja se u prvoj ili drugoj godini i kod nekih mališana se sve završava na tome, kod neke dece se epizode stidljivosti ponavljaju s vremena na vreme, a u određenim slučajevima one traju godinama. Iako stidljivost može da bude posledica određenih životnih okolnosti, u većini slučajeva je urođena.

Za izrazito sramežljivu decu nove socijalne situacije i interakcije mogu da budu veoma nelagodne, pa čak i zastrašujuće. Ona su nespremna da naprave prvi korak, nesposobna da priđu nekome i započnu komunikaciju, pa će radije odustati od druženja, igre, bavljenja sportom i potencijalnih prijateljstva, nego što će se upustiti u nepoznato. Ponekad izrazita stidljivost može da pređe u uznemirenost i paniku, ali su ovakvi slučajevi srećom izuzetno retki.

U tim slučajevima stidljivost može biti onesposobljavajuća jer izuzetno stidljiva deca loše funkcionišu u vrtiću, školi ili na igralištu. Što se duže povlače, to problem postaje sve izraženiji, a promena teža i neizvesnija. Nažalost, u svakodnevnom životu ova deca često postaju žrtve ruganja, vređanja, neprimerenog dobacivanja, što ih tera da se dodatno povlače. Na kraju sve, ako se detetu ne pomogne da se izbori sa stidljivošću, prerasta u trajniji problem koji se prenosi na zrelo doba.

Ako je stidljivost samo jedna faza u detetovom razvoju, ne treba joj pridavati preveliku pažnju, niti treba forsirati dete i izlagati ga situacijama u kojima se oseća nelagodno. Uvek mu treba dati vremena i prostora da se oslobodi i da uspostavi komunikaciju kada bude spremno za to. Međutim, ako je detetova stidljivost iscrpljujuća, ako zazire od svega novog, nepoznate dece i nepoznatih ljudi, posebno ako to dugo traje, pokušajte da otkrijete uzrok.To može da bude posledica anksioznosti, traumatičnog iskustva, ali i deo ličnosti.

Šta god da je razlog, pomozite detetu da se oslobodi jer će tokom čitavog života biti upućeno na druge, na nove osobe, na nove sizuacije, iskustva... Pomozite mu da razvije ove veštine koje će mu biti najbolji alat i dragoceno oruđe za probijanje kroz život. Evo šta bi trebalo da nauči:

  • Da se suočava sa neuspehom i frustracijom
  • Da se suočava sa promenama
  • Da se suočava sa odbacivanjem i zadirkivanjem
  • Da kontroliše bes
  • Da se šali na svoj račun
  • Da prašta
  • Da se izvinjava
  • Da posmatra stvari s vedrije strane
  • Da deli
  • Da formuliše svoja očekivanja
  • Da se suočava s gubicima
  • Da čini usluge i da traži pomoć
  • Da pomaže drugima
  • Da čuva tajne

Foto: centerforanxiety.org, familyeducation.com, ogradydrama.com.au, momlifetoday.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""