Roditeljstvo
11.06.2020.

Znate li kako je korona uticala na vašu decu? Da li su uplašena?

Čak i da ste im priuštili dva najzabavnija meseca u životu, a verovatno niste, ako ste uspeli da ih izolujete od loših vesti, da ih zaštitite od sopstvenih strahova, strepnji i demona, ne rečunajte na to da će deca brzo i trajno zaboraviti vanredno stanje. Daleko su veće šanse, tvrde dečji psiholozi, da će period izolacije ostaviti trajne posledice po njih jer ipak nisu živela pod staklenim zvonom. Mnogi osnovci i srednjoškolci će sebe kad odrastu smatrati pripadnicima generacije koja je mnogo propatila zbog globalne pandemije.


Iako to skoro niko neće priznati, zatvaranje škole pod ovim uslovima, u okolnostima kada su strepeli za zdravlje i živote onih koje vole, ali i sa obaveznom onlajn nastavom koja je umela da se oduži, suštinski nije obradovalo nijednog đaka. Jedno je raspust, kad se ne ide u školu, ali nema ni obaveza, a drugo je kad se ne ide u školu zbog globalne opasnosti po zdravlje. Upravo taj strah od Covida-19 najviše je uticao na decu i mlade. Prema podacima Uneska, skoro 1,6 milijardi učenika u 190 država, što je 90 odsto dece školskog uzrasta u svetu, moralo je da menja svoje navike zbog zatvorenih škola ili izmenjenog režima rada i učenja.


Tamo gde su se deca vratila u školske klupe, nastava je organizovana pod posebnim uslovima, pod maskama i vizirima, sa rukavicama, obavezom da se poštuje fizička distanca, kao i još čitav niz epidemioloških mera. Sve to ume da bude veoma stresno i opterećujuće jer školarci, znate to i po vašoj deci, ne vole pravila i ograničenja čije nepoštovanje može da im se obije o glavu. Ma koliko delovali neozbiljno, verujte da svako od njih i te kako strahuje da bi mogao da zarazi vas, bake i deke ili neku drugu dragu stariju osobu.


Sve ovo važi za decu, prvenstveno školarce, koja su se koliko-toliko uključila u normalne životne tokove, ali nasuprot njima stoji čitava armija porodica, uključujući i mališane, koje nisu pobedile strah od visusa, zaraze, obolevanja, pa i smrti. Deca iz njih su, smatraju stručnjaci, najveće žrtve. Njihov produženi život u izolaciji za posledicu može da ima ozbiljno negativan uticaj na kognitivni, emocionalni i društveni razvoj, a u nekim slučajevima može čak i da poveća rizik od mentalnih bolesti.


Iz tog razloga, savetuju psiholozi, kojoj god kategoriji roditelja da pripadate, osmotrite kako vam se deca ponašaju, da li su u strahu ili su previše opuštena, ali i šta misle o periodu koji je za vama. Ohrabrujte ih da se druže sa vršnjacima, ali na bezbedan način, da pričaju po čemu pamte vanredno stanje i karantin. Biće im lakše da se otvore i da iz sebe izbace što više negativnih emocija.
Foto: mercy.net, chicagoparent.com, inquirer.com, littleguidedetroit.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""