Roditeljstvo
20.04.2020.

Ako želite da budu dobri i uspešni ljudi, naučite ih empatiji

Empatija, sposobnost da druge ljude i svet oko nas posmatramo iz perspektive nekog drugog, jedan je od najmoćnijih alata za izgradnju čvrstih i trajnih međuljudskih odnosa, ali ga mi iz nekog razloga ne koristimo dovoljno. 

Razvijanjem empatije kod deteta od malih nogu pomoći ćete mu da kasnije u zrelijem dobu razume i sebe i druge, da stvori i neguje stabilne i iskrene odnose sa drugim ljudima i da shvati važnost ljubaznosti i saosećanja. Ako očekujete da vam dete bude empatično, morate da budete empatični i vi, da ga razumete kada je ljuto ili kad plače.
Istraživanja pokazuju da su empatični ljudi bolji lideri, efikasniji su u svom poslu i omiljeniji u društvu. Deca koja su od malih nogu učena da "uđu u tuđe cipele" nisu sklona agresiji, umeju da sagledaju jednu situaciju iz različitih uglova i druželjubivija su. 

Razgovarajte o različitim pogledima na istu stvar

Deca do četvrte godine imaju tendenciju da stvari i situacije gledaju samo iz jedne perspektive - lične. Stoga je potrebno učiti ga da drugi ljudi istu situaciju možda vide na drugačiji način, da neki njegov postupak može da povredi drugu osobu i da neka ponašanja, čak iako ih ono smatra ispravnim, mogu negativno da utiču na druge. 

Vežbajte ovo sa detetom stavljajući ga kroz primere u različite situacije. Razgovarajte o tome kako bi se osećalo kada bi imalo svaku igračku koju poželi i sa druge strane, kako bi se osećalo kada to ne biste mogli da mu priuštite. Ili kako bi se osećalo kada njemu neko od drugara ne bi dao igračku ili ne bi želeo da se igra sa njim. Pitajte ga kako bi voleo da se druga osoba ponaša prema njemu u nekim problematičnim trenucima i onda kada je ono tužno, ljuto, uplašeno i sl.

Vežbajte kontrolu emocija i asertivnu komunikaciju

Razumevanje sopstvenih emocija i njihovo izražavanje na pravilan način jedna je od najvažnijih socijalnih veština. Učiti dete samokontroli ne znači učiti ga da guši ono što oseća i da treba da zanemari lična osećanja, već da shvati odakle te emocije dolaze i da nauči kako da ih kanališe i izražava, a da ne povređuje druge.
Kada je dete ljuto jer mu je neko uzeo igračku, plače, baca stvari i histeriše, pomozite mu da se umiri i izmesti iz situacije, odredite granice u okviru kojih može da se ponaša kada je ljuto, a kada se umiri, pomozite mu da verbalizuje svoju ljutnju i bes. 

Navedite ga da vidi alternative na koje je problematična situacija mogla biti rešena bez besa i histerije i razgovarajte o perspektivi druge osobe.

Naučite ga da uvek pažljivo sluša druge

Čak i kada nismo sami iskusili situaciju u kojoj se druga osoba nalazi, pažljivo slušanje i postavljanje dodatnih pitanja kako bismo bolje razumeli problem, od ključnog je značaja. Zato je važno da uvek pažljivo saslušate dete kada ima neki problem i kada vam se žali. Uvedite kao porodično pravilo pažljivo slušanje bez gledanja u telefon ili TV, širenja veša, spremanja ručka i sl. Učite dete da je potrebno osobi posvetiti punu pažnju i saslušati je kako bismo je razumeli. 

Pokažite mu šta NIJE empatija

Naučite ga da empatija nije puko izgovaranje rečenica poput: "Žao mi je", "Mogu da zamislim kako ti je", "Verujem da ti je jako teško" nakon čega ćete se okrenuti i nastaviti dalje. Empatija se ne izražava samo rečima. Biti empatičan znači biti podrška osobi koja prolazi kroz neku teškoću, pomoći joj koliko je u našoj moći, učiniti da se druga osoba barem malo oseti bolje i biti joj oslonac kroz težak period.
foto:  collective-evolution.com, parentingpod.com, 30seconds.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""