Gotovo svim roditeljima izazov u vaspitavanju i komunikaciji s decom predstavlja izgradnja odnosa punog poverenja. Bez toga nam se neće poveravati i pričati o stvarima koje im se dešavaju, problemima na koje nailaze, simpatijama, prijateljima... Nekada to nije sasvim lako, jer su neka deca zatvorenija, pa ono što ih muči lakše dele sa prijateljima, braćom i sestrama nego sa roditeljima.
Ukoliko dete iz vašeg ponašanja i stavova shvati da ste otvoreni, da ih čujete, da nećete da ih osuđujete i stalno prekorevate, ako imate strpljenja da ih saslušate i razumete, osećaće se slobodnije i postaće otvorenije.
U mlađem školskom uzrastu deca još nemaju širinu u izražavanju i komunikaciji kako bi mogla da procene šta je za nas kao roditelje bitno da čujemo i koje informacije u vezi sa određenom situacijom treba da nam saopšte. To što vam deca pričaju šta su jela tog dana u školi, s kim su se posvađali, šta su radili na odmoru, nije komunikacija već puko prenošenje informacija o događajima. Od toga je važnije da dete oseća potrebu da sa vama govori o onome što ga muči, o doživljajima i osećanjima u vezi sa određenim situacijama.
Veoma je bitno, posebno u ranom školskom uzrastu kada deca tek uče da komuniciraju, da budemo otvoreni i da pokazujemo empatiju. Često deca od nas ne očekuju savet, odgovor ili neko rešenje, već samo imaju potrebu da sa nama podele neku situaciju koja je za njih bila značajna i ostavila utisak, kako bi osetila emotivnu podršku.
Ne smemo burno da reagujemo na njihove priče, čak i kada nam se ne dopadaju, jer će se u suprotnom samo zatvoriti.
Takođe, bitno je da i deca vide da se i vi njima poveravate. Ispričajte im kako se osećate, šta vas brine ili raduje, kako bi uvidela da imate poverenja u njih. Delite sa njima svoja osećanja, to će učvrstiti vaš odnos, i od malena im kroz priče i primere drugih ljudi ističite važnost iskrenosti, poštenja i vernosti.
foto: guiainfantil.com, superiormed.us, thetot
