Današnji roditelji ne odgajaju svoju decu na način kako su oni odgajani ili njihovi roditelji, dedovi i bake i tako dalje u prošlost. Stil života, porodične vrednosti i način razumevanja i davanja pažnje deci tokom godina neprestano se menja. Dok se zapravo još do pre koje decenije smatralo da je „batina izašla iz raja“, danas ne samo da fizičko kažnjavanje dece više nije dopušteno, nego je i poznato da je sasvim pogrešan vaspitini pristup.
Stručnjaci iz područja psihologije širom sveta sve više sprovode istraživanja na temu odgoja dece. Iako svako dete nije isto, te je potreban individualan pristup svakog roditelja, činjenica je da roditelji često, želeći dobro svojem detetu, s lošim pristupom mogu naštetiti detetovom samopouzdanju, samostalnosti, načinu razmišljanju te pridoneti povećanju stresa i nesigurnosti u vlastite sposobnosti.
Evo, koje bi fraze i odgojne principe prema savetu psihologa trebalo izbegavati…
„Odlično si to obavio/obavila.“ – Problem je što roditelji prečesto upotrebljavaju pohvale za stvari u koje su deca uložila minimalno truda. S time dajete poruku detetu da je u svemu što učini odlično. Daleko od toga da dete ne treba pohvaliti, ali ne apsolutno sve, već očigledni napredak. Bolje je da prečeste pohvale zamenite s frazom „Zaista si se potrudio/potrudila.“, jer s time dete učite da je potrebno uložiti trud u postizanje nečega…
„Ti si tako dobar/dobra.“ – S tim frazama roditelji žele detetu dati do znanja da je učinilo nešto dobro, u nadi da će se i dete ponašati isto tako i dalje. U stvarnosti najčešće ima suprotan efekt. Kada dete pohvalite samo nakon zadatka koji ste vi tražili, misliće da je „dobro“ kada uradi nešto što ste mu vi rekli. Vrlo lako može se dogoditi da će ono u strahu od gubitka statusa „dobrog deteta“ želeti samo da uradi stvari koje će ga činiti „dobrim“. Umesto toga, recite detetu „Hvala što mi pomažeš u kuhinji.“ ili „Videla sam te kako deliš igračke s prijateljima.“ Na taj način vi detetu dajete podsticaj da samo zaključi kako je nešto bilo dobro i podstičete želju da ponovi istu stvar, bez želje da vam udovolji.
„Ovo je predivna slika.“ – Iako većina roditelja misli da je njegovo dete posebno nadareno, budimo realni, nije sve što nacrta, napiše ili učini predivno i savršeno. Umesto toga pitajte dete što je to nacrtalo na način „Vidim nešto crveno, plavo i žuto, što bi to trebalo biti?“ ili neko slično pitanje. Na taj način dete će osim opisa slike samo oceniti sliku, te dobiti podsticaj da se poboljša i razvija svoje veštine. Isto važi za bilo koju igru ili zadatak…
„Prestani odmah ili…“ - Osim što pretnjama detetu nećete ništa dugoročno postići, nego ćete ga naučiti da na isti način sprovodi svoju volju i silu nad drugom decom pa čak i odraslim osobama koja neće želeti da ispunjavaju njegove želje. S time dugoročno i sebe stavljate u neugodnu situaciju, jer ako dete ne učini ono što vi želite, trebalo bi ga kazniti na način koji ste rekli. Ako ga pak ne kaznite, učite ga da su vaše pretnje bezazlene.
„Ako učiniš to, dati ću ti…“ - Podmićivanje dece još je jedan od destruktivnih načina vaspitanja, jer će vam se postizanje trenutnog cilja pre ili kasnije obiti o glavu, posebno ako se upotrebljava vrlo često. Naime, velika je mogućnost da dete više neće želeti da obavi nijedan najjednostavniji zadatak niti će slušati bilo šta što govorite, ako nećete imati spremnu nagradu. Umesto nagrade, ponudite svoju zahvalnost u obavljenom zadatku.
„Ti si tako pametan/pametna.“ – Daleko od toga da dete ne treba pohvaliti, ali s čestim, nepotrebnim i bezrazložnim pohvalama nećete detetu podići samopouzdanje, nego ga baš narušiti. Na primer, ako pohvalite dete kako je pametno zato što je složilo jednostavne puzzle koje je već složilo nebrojeno puta, neće želeti da slaže one teže, jer je svesno da mu to neće poći od ruke te vi više nećete misliti da je pametno. Umesto toga pohvalite njegov trud dok počne nešto novo i teže i to na način „Vidim da si se vrlo trudio/trudila da to uradiš.“
foto: Edúkame, Padres e hijos
