Upoznajte
16.11.2015.
Autor: Olivera Marković

Jelena Vasović - Odustala od operacije kičme i postala šampionka u Fitnesu

Jelena Vasović, šampionka u fitnesu, rođena je 1991. godine u Cirihu. Već kao dete se interesovala za razne sportske aktivnost, prvo za balet, potom gimnastiku i umetničko klizanje sve do 2004. Kada je počela da se bavi aerobikom i fitnesom. Jelena voli da inspiriše i motiviše ljude da se osećaju dobro  i  da budu ispunjeni pozitivnom energijom. Ubeđena je da je sve moguće ukoliko ste psihički jaki, okruženi pravim ljudima i ukoliko želite da uložiute sav trud u realizaciju svojih ciljeva.

U razgovoru za Dečji sajt,  Jelena je podelila sa nama svoj put za ostvarenje snova i male tajne jednog uspešnog sportiste.

-Nakon šest godina bavljena umetničkim klizanjem , kada sam imala 12 godina,  doktori su ustanovili da imam kičmenu skoliozu i preporučili su mi da pored klasične terapije za takvu vrstu nosim i plastični mider što sam i činila ali mi to nije mnogo pomoglo nakon čega su mi predložili operaciju kičme što je za mene i moju porodicu bio veliki šok. Iako se to spolja nije ništa primećivalo, ja sam često trpela jake bolove. Zakazali smo operaciju ali sam ja nekoliko dana pre same intervencije odlučila da odustanem jer sam smatrala da sigurno postoji neki drugi ne toliko agresivan način da se oporavim i živim kvalitetnijim životom, nakon čega sam počela da se bavim fitnesom.

Došla sam u Beograd na pet nedelja gde mi je prof. dr. Dušan Ilić sa DIFa napravio program za trening sa tegovima. Već nakon dva – tri meseca osetila sam veliko poboljšanje ne samo što se tiče bolova u lumbalnom deli kičme, već sam imala i pravilnije držanje tela, bila sam živahnija i nisam imala pad energije tokom vežbanja i učenja. I evo, već sam više od 12 godina u ovom sportu.

Kada su krenula prva fitnes takmičenja i kako ste Vi bodrili sebe u početku?

-U jednom trenutku sam pomišljala da čak i promenim sport, da krenem sa gimnastikom jer su me privlačila takmičenja. A kada sam pomišljala na fitnes takmičenja asocirala su me na nabildovane devojke i to mi se uopšte nije dopadalo, ali mi je drugarica otkrila da postoji kategorija fitnes bikini koja izgleda nešto  drugačije od klasičnog fitnesa i odlučila sam da krenem da se takmičim u toj kategoriji.

Posebno mi se dopalo što se tu ocenjuje i ženstvenost i ne sme se imati preterana mišićavost. Ja sam bila u dobroj kondiciji jer sam pre toga dosta trenirala i već sam u januaru 2013. krenula sa ozbiljnijim pripremama. U oktobru te godine zauzela sam 9. mesto na Švajcarskom šampionatu, a samo dve nedelje kasnije takmičila sam se i u Srbiji i postala nacionalna šampionka u bikini fitnesu a 2014. ušla sam u svetski top 10 za moj sport.

Na taj način sam pokazala sebi da jedna takva zdravstvena poteškoća ne mora da me zaustavi i učini da ne verujem u sebe, da odustanem od sporta i da napredujem već da me navede se borim i da idem napred. I mislim da je važno da i drugi mladi ljudi koji imaju sličan problem ne treba da odustaju i da budu obeshrabreni već da im to bude podstrek da se bore još jače i da motivišu sebe na uspeh u sportu ili bilo kojoj drugoj oblasti koja je njima važna.

Pored vrednog vežbanja i ishrana je jako važna za bavljenje sportom. Kako izgleda Vaš jelovnik?

-Ranije nisam toliko pazila na ishranu i jela sam sve što bi mama spremila – od čorbi pa do deserta. Međutim, kako sam krenula da treniram, primetila sam da recimo ukoliko pre treinga pojedem nešto slatko da mi brzo opadne energija. Pa sam uvela nakon toga oko pet manjih obroka dnevno. Sat do sat ipo pre treninga obavezno jedem namirnice koje su izvor proteina – neki sir, piletinu, biftek i sl.nekada pirinač, krompir.

A trudim se da nekih pola sata nakon treninga takođe imam sličan obrok jer je nakon vežbanja mišićima i telu potreban takav izvor energije, posebno ako pričamo o teninzima mlađih osoba, što je važno za rast i razvoj mišića ali i da bi treninig na kraju bio efikasan.  Dakle, oblinije obroke jedem pre i posle treninga a preostali deo dana volim da pojedem recimo šaku badema, ili da uzmem neki proteinski šejk, dakle manje i lakše obroke.

Kako izgleda jedan Vaš uobičajeni dan i da li ponekada sebi date oduška kada je hrana u pitanju?

-Svaki dan spremim 4-5 obroka unapred za sledeći dan, posebno kada sam u pripremama za takmičenja. Tada mi je posebno važno da imam organizovane sve obroke za naredni dan. U tom periodu znam u gram koliko jedem mesa, pirinča, koliko voća, badema i sl. Trudim se da krenem u dan bes stresa, a organizacija u tome dosta pomaže, kada  većinu stvari unapred isplaniram. Kada nisam na pripremama za takmičenja takđe se trudim da jedem izbalansirano ali dam sebi malo oduška pa ne proračunavam baš svaku kaloriju, kada sednem sa drugaricama na ručak ne moram u detalje da pazim kao kada su u pitanju intenzivni treninzi pred velika takmičenja.

Važite za optimističnu osobu koja uvek ima pozitivan stav. Koliki uticaj takvo razmišljanje ima na postizanje dobrih rezultata?

- Važno je biti pozitivan ali i samokritičan u nekim ternucima. Odvojiti one aktivnosti koje nas vode ka ispunjenju naših manjih i većih ciljeva. Razmisliti da li nas neke odluke vode napred ili se samo vrtimo u krug. Važno je biti svestan svojih kvaliteta i polja na kojima možemo da se razvijamo. Ja sam uvek imala podršku roditelja ali takođe oni su mi ostavljali i određenu količinu odgovornosti za odluke koje donosim. Često su mi govorili šta misle da je dobro a šta loše za mene ali su me puštali da sama donesem odluke.

Dakle, dobila sam i prostor da se razvijem kao ličnost i da naučim da se brinem o sebi, da sama organizujem svoj dan. Važna je motivacija roditelja, želja da podrže dete i da mu ostave prostora da pokaže da je odgovorno i da nauči kako da se nosi sa nekim situacijama a ne da od samog početka gledaju negativno i šta bi sve moglo da ispadne loše ukoliko neke stvari prepuste detetu. I detetu je značajan osećaj da su roditelji uz njega i da veruju u njegov uspeh.

Takođe, mislim da nijedan uspešan sportista ne bi postigao dobre i zapažene rezultate da ne vodi računa o svom pre svega odmoru a potom i o svom pozitivnom mentalnom stavu. Ključno je imamo dovoljno sna pa se ja trudim da imam makar 7 sati sna tokom noći. Idem malo ranije u krevet ali zato i ustajem rano. Onda se osećam sevežije, sa više energije i primećujem bolje rezultate i veći napredak u treniranju.

Kakvi ste Vi bili kao devojčica i šta je po Vama najvažniji deo svakog detinjstva?

-Ja sam još kao mala volela da budem samostalna i ne toliko vezana za roditelje pa sam se kao devojčica nekoliko puta gubila po tržnim centrima zbog toga. Tu želju da samostalno ispunjavam svoje ciljeve nosim i danas. Važno je da roditelji detetu pruže dovoljno prostora da se karakterno razvije i osamostali, da mu pruže dovoljno motivacije, ljubavi i podrške i da ga razumeju, da prate njegov ritam a ne da mu nameću svoje želje i stremljenja već da podrže njegove snove.

Ja sam uvek raspoložena da  mladim ljudima i budućim šampionima dam savete u vezi sa sportom,  treninzima, zdravim načinom života i motivacijom generalno pa mi mogu slobodno pisati preko mog sajta jelenavasovic.com ili me potražiti na Instagramu @jelenavasovic i drago mi je ako mogu da motivišem i ohrabrim mlade ljude da idu za svojim snovima, da se razvijaju i napreduju.

foto: jelenavasovic.com

Ostavi komentar

Preporučeno