Upoznajte
16.04.2015.

Goran Jovanović - Veliki talenti "Malog dnevnika"

Sigurno ste do sada imali priliku da pogledate barem nekoliko epizoda "Malog dnevnika"  koji je interesantan i neodoljiv kao i talentovani mališani koji ga realizuju na vrlo profesionalan način. Da bi svaka emisija bila uverljiva i spontana, sve mora da bude iskreno i da prati karektere svakoga od njih. Zbog toga, pre svakog snimanja sa scenaristom Goranom Jovanovićem ovi mali profesionalci imaju pripreme na kojma razgovaraju o temama koje će imati u emisiji i spremaju se za studio. Goran je sa nama podelio neke zanimljivosti i male tajne "Malog dnevnika" koje uglavnom vide uglavnom ljudi koji su iza kamera.

Kako je nastala ideja za realizaciju „Malog dnevnika“?

U junu prošle godine kolega Darko Petrović i ja smo gledali snimak koji je Darko pronašao na internetu. Na snimku je bio jedan klinac koji je uradio intervju sa gradonačelnikom svog grada i pošto nam je to bilo smešno i slatko, krenula je priča o tome kako bi MOŽDA deca mogla da vode i ceo Dnevnik i tako je rođena ideja da pokušamo da osmislimo nešto slično. Nakon tog sastanka, moj deo posla je bio da tu ideju uobličim i da je “stavim na papir”. Ja sam, inače, fasciniran Dnevnikom, tj. informativnom formom kao takvom i u suštini je samo trebalo pridržavati se onoga što ta forma podrazumeva: najave iz studija, priloge sa terena, sport, vreme itd. I sve to, naravno, sa decom.

Doradili smo malo tu ideju, osmislili formu koja je aktuelna manje-više i danas i krenuli u realizaciju bez neke jasne ideje u šta bi to moglo kasnije da se pretvori, dakle niko od nas nije očekivao da će ovo doživeti takav uspeh. U međuvremenu su krenuli pregovori sa  RTS-om o terminu od 19:15 koji je bio rezervisan za decu, onda su se nekim čudom sve kockice uklopile, i danas smo snimili već oko 140 epizoda.

Kako ste odabrali voditeljsku ekipu?

Naši partneri u ovom prijektu su ljudi iz UMS škole za talente jer smo želeli od samog početka da se obratimo nekome ko već ima iskustva u radu sa decom. Tokom leta smo imali prvi kasting, tu opet nismo znali šta konkretno da očekujemo. Na prvom kastingu su se manje-više pojavili gotovo svi klinci koji su danas u ekipi - Gala, Anđela, Luka, Filip, Stefan...Ja sam imao ranije neka iskustva rada sa decom ali ne sa tako malom decom.

Kada smo od prijavljenih kandidata odabrali današnju ekipu krenuo je teži deo, upoznavanje sa njima, objašnjavanje šta nama ustvari treba. U međuvremenu sam krenuo da pišem neke scenarije za njih ali sam shvatio da to možda neće funkcionisati onako kako sam ja zamislio, pre svega jer oni ne znaju da čitaju i to ne bi delovalo prirodno.

Ključna tačka u tom delu bila je odluka da se njima ne prave likovi već da se tekstovi pišu po njihovim ličnostima i kada vidite recimo Anđelu na televiziji, ona se isto tako ponaša i kada su kamere isključene. Svi oni manje više su isti privatno i u emisiji – Anđela je mali „bundžija“, Gala je pravdoljubiva, Luka ima autoritet urednika...

Kako izgledaju pripreme i sama snimanja?

To je ustvari najteži ali i najlepši deo i danas se snimanja mnogo razlikuju u odnosu na to kako je sve izgledalo na početku, jer smo se u tom periodu svi pomalo tražili, i deca i mi, navikavali smo se jedni na druge. Kada izvršimo izbor tema, a pre samog snimanja, ja imam probe sa decom, na kojima razgovaramo kao na času u školi o temi koju smo odabrali.

Posle mog predavanja i priče, oni svojim rečima prezentuju ono što su slušali i kada sve to zajedno prođemo, onda ja na osnovu onoga što sam čuo od njih na probama ubacim i sklopim u scenario prilagođen njima. Nekada planirano ubacim i neku reč za koju pretpostavljam da će im možda biti komplikovana, ali to je prosto ono što predstavlja dodatnu zanimljivost.

Na koji način birate teme za emisije?

Sa decom radimo već šest meseci tako smo sada već postali drugari, to više nije samo posao. Mi imamo potpuno ravnopravan odnos, iako me oni zovu "šefe". A što se tiče tema i pripreme, to je zadatak nas iz tima i koleginice Kristine koja napravi širi izbor tema koje vidimo na portalima pa ja od tih tema izaberem ono što bi bilo najinteresantnije za emisiju i na kraju dobijemo ono što gledaoci vide na ekranu.

Vodimo se uvek sa tri osnovna kriterijuma pri izboru tema. Pošto se emisija zove Dnevnik, mora da ima neku dozu informative, pošto je namenjeno deci, neophodno je da postoji i edukativna nota, i naravno mora da bude i zabavno. 

Šta je najzanimljivije ekipi koja radi na realizaciji?

Posle ovoliko zajedničkog rada dovoljno smo ih upoznali kao osobe i njihov karakter. Recimo ukoliko vidimo da je Anđela krenula da crta mi svi znamo da tu nema prekidanja, moramo da sačekamo da završi i onda tek krećemo sa snimanjem. Ako insistiramo da prekinemo sa crtanjem to može biti kontraproduktivno i ne bismo dobili ono što želimo. Dakle, svako od njih je specifičan. Gala je uvek jako kulturna, kao i svi uostallom, ali ona često ima običaj da kaže –„Izvinite, mogu li nešto da pitam?“. Luka je cool tip, ali zna ponekada da bude malo i namrgođem...Dakle svi oni imaju svoje karaktere koje smo mi naučili da poštujemo i mislim da je to ono što daje rezultat.

Imam dogovor da svako od njih ima pravo da dođe nekada i kaže – „Meni se danas ne snima.“ Imali smo do sada nekoliko takvih istuacija – „Ja bih danas da se igram, da ne snimamo...“ I mi to usvojimo i pomerimo snimanje. Tako da smo u tom smislu dosta liberalni jer su oni ipak deca koja imaju između 4 i 8 godina.

Šta danas po Vašem mišljenju nedostaje kada je dečji program u pitanju?

Nekoliko godina unazad čini mi se da kod nas postoji mišljenje da „normalne“ emisije nisu dovoljno zanimljive za televizijsku publiku. Svi vidimo šta se danas sve emituje a pod izgovorom da to „narod traži“. Smatram pobedom „Malog dnevnika“ to što smo dokazali da jednom normalnom i kulturnom emisijom može da se postigne velika gledanost bez obzira što je u pitanju inače izuzetno gledan termin na nacionalnoj televiziji.

Rad na emisiji meni je kao čoveku ulio neku novu, lepu energiju i osećaj da ipak ima nade i da nije istina da moramo svi da se bavimo tabloidima i prizemnim temama, da gledamo i čitamo takve stvari. Voleo bih kada bi još naših kolega krenulo sličnim putem, pa da nekako pokušamo da barem malo izmenimo medijsku sliku Srbije, da to bude nešto što ćemo jednog dana ostaviti za sobom.

Emisija sa Novakom Đokovićem 

Koji su dalji planovi redakcije "Malog dnevnika"?

Epizoda sa Novakom Đokovićem je ipak prekretnica posle koje smo shvatili da ipak tu postoje i mnoge druge mogućnosti pored ove informativne forme koju imamo. Da nam je neko na početku rekao da ćemo uspeti da uradimo intervju sa zvezdom svetskog ranga kakva je Novak, imali bismo veliku sumnju. Međutim kada smo završili taj intervju, shvatili smo da je odlično to što je emisija snimljena bez stajanja, odjednom, da je naša voditeljka Nina koja ima 10 godina, sve što je izgovorila, bilo spontano, pored pitanja koja je normalno imala unapred spremljena. Dakle, nije imala pomoć ceduljica, podsetnika i sl. Dakle, ova deca su ogromni potencijali i mislim da ćemo naša razmišljanja na ovu temu proširiti.

Šta bi neizostavno trebalo da bude deo svakog detinjstva?

Sada bih se vratio na epizodu sa Novakom Đokovićem. Ako je pažljivo pogledate, možete videti Anđelu koja pravi neke čudne pokrete rukama i nakon sminanja sam je pitao šta joj je to značilo i šta je radila? Rekla mi je zamislila da je vila i da je bacala čini jer joj se čitava atmosfera učinila magičnom. Dakle, to je možda odgovor na pitanje – decu treba pustiti da budu deca, da se smeju, da se druže. Cela ekipa ima zaista puno strpljenja na snimanjima, čak sam i ja sebe iznenadio po tom pitanju i toliko sam zavoleo tu decu da ne mogu ništa da im zamerim, i kada im se ne radi, i kada su umorni, kada greše i slično, meni je to sve genijalno.

Dakle, osmeh je ono što treba da ih prati kroz čitavo detinjstvo i ako je tako onda to ostane i kasnije kroz život. Neki roditelji imaju stav da njihova deca treba da butu stogo poslušna i ozbiljna. Međutim, deca treba da se smeju, da se čak i glupiraju, zašto da ne, jer je sve to deo detinjstva a za ozbiljnost će kroz život kasnije biti vremena.

foto: rekakcija "Malog dnevnika", facebook.com/MaliDnevnik novosti.rs

 

Ostavi komentar

Ostali komentari

  • anci
    anci

    Zaista su slatki,i odaju takav utisak,Gala deluje jako kulturno odmereno i vaspitano, Andjela razmazeno ,Luka mali pametnjakovic,Stefan pleni sarmom i lepotom….Luna i Marta kao mali cvetici ,Matija i Sergej zdravo i slatko i skromno….svi podjednako dragi

    17.04.2015. 14:53

Preporučeno