Upoznajte
09.08.2013.

Kod dr Danijele Vukićević po terapiju i čokoladicu

Kod dr Danijele Vukićević po terapiju i čokoladicu

Dr Danijelu Vukićević sam prvi put upoznala pre 8 godina, baš onda kada me je muka naterala. Kao zabrinuta mlada majka ušla sam u čekaonicu gde je bio ograman broj roditelja i dece. Tu slika ispred njene ambulante na Klinici za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović“ nikada neću zaboravitu, jer je to tada bila, baš kao i mnogo puta kasnije,uglavnom tužna slika zabrinutih roditelja. Neki su tu jer žele da obave prvi pregled svog novorođenčeta kod fizijatra u želji da im se dete pravilno razvija. Drugi jer beba ima manji problem poput nepravilnog držanja glave. Treći pak imaju mnogo veće poteškoće- mališan je iz nekih njima neobjašnjivih razloga dobio šlog pa je potrebna rehabilitacija. Neki su tu jer im je pomenuta klinika jedini spas u teškoj sudbini koja ih je zadesila. Svi čekaju doktorku Danijelu. Oni koji prvi put dolaze i ne znaju da će ih sačekati široki osmeh pun topline i podrške niske crnokose žene koja pleni neverovatnom energijom rezervisane za divove, snažne i plemenite ljude. 
U njenoj ordinaciji nema ničeg neobičnog, osim što doktorka sedi samo kada kuca izveštaj. Mlad lekar željan stalnog učenja čučnuće pored svog stola i sveukupno posmatrati Vaše dete dok hoda na prstima, skače iz čučnja ili čas na jednu čas na drugu nogu. Njen metod je opservacija. Voli da posmatra i druži se sa decom. Prilazi im kao drugar. U očima mališana ona je neko ko ih maltretira da naprave špagu, ko ih “lomi, krši”. S aspekta roditelja,  ova četrdesetpetogodisnja žena je veliki prijatelj, neko ko vas savetuje šta i kako da vežbate sa svojim detetom kako bi vaš zajednički rad imao uspeha. Videćete je i u sali za vežbanje kako posmatra rad fizioterapeuta sa svojim pacijentima, a neretko i kako sama vežba sa njima.
Dr Danijela smatra da dete od svog rođenja mora da počne da se bavi sportom, ali ne onim vrhunskim kakvi bi mnogi preambiciozni roditelji želeli, već onim dečjim, aktivnim u svakom pogledu u svakodnevnom životu. Bez lopte, lastiša,reketa ne treba da izlazimo napolje.  Od roditelja se traži da aktivno učestvuju u dečijim igrarijama. Ujedno, roditelji su deci model pa je dobro i da se oni sami bave raznim sportovima. Ona forsira ono što oni zabranjuju. Obično decu pita: “Jel skačeš po krevetu? Jel se penješ na drvo? Jel driblaš?” Njeno pravilo je –tri sata aktivnog igranja napolju-penji se, prevrći , skači, vozi bicikl, igraj ema-esesa, vozi rolere, igraj probijanke, između dve vatre. Za nju je svaki roditelj dovoljno talentovan da nauči svoje dete da tupka loptu jer ono što odradimo do šeste godine sa svojom decom, odradili smo.
Često će u njenoj ordinaciji dete sedeti za stolom i crtati sunce, oblake, Čiča Glišu. U jednom momentu vas podseti na logopeda, drugi put na kondicionog trenera, sledeći pak na psihologa. To je zato jer dr Danijela posmatra dete kao celinu, ne posebno njegov vrat ili npr.nožice. Ona ne poznaje lenju decu, već samo nesigurnu kojima je potrebna stimulacija da istražuju svoju okolinu.Čik mi matori da stanemo pored nje pogrbljenih leđa! Njoj ništa ne može da promakne, jer ona ne žuri sa pregledom, pogotovo ne onim prvim kojih već sada ima 1500. Oni malo upućeniji znaće da je 600 prvih pregleda godišnje nešto što se od svakog lekara očekuje.
Ako ste spremni da je slušate, spremna je da Vas prijateljski posavetuje. Zahvaljujući njoj mnogi roditelji su naučili pravilno da sede i odmore svoja leđa. Naučili su i kako pravilno da drže svoju bebu i odrade svaku vežbu sa svojim novorođenčetom. Otuda je odlučila da izda u sopstvenoj režiji 2007.godine i svoju prvu knjigu “Kako zajedno do prvog koraka” gde su joj koautori bili VFT Zorica Djurdjevac I VFT Gorica Ignjatović. Nakon ove knjige, u saradnji sa Gradskom opštinom Savski Venac, Vodiča za roditelje i Udruženjem gradjana “Perspektiva”, izdata je još jedna knjiga, ovaj put sa CD-om “Lako do prvog koraka”, a nedavno u saradnji sa opštinom Zvezdara, Vodičem za roditelje i Udruženjem građana "Perspektiva" i treća ukoja obuhvata period od rodjenja do treće godine deteta “Lako do prvih koraka”. Željna novih znanja, doktorka Vukićević je pohadjala razne svetske seminare iz razvojne dijagnostike i terapije koji će doprineti njenom kvalitetnijem i stručnijem radu. Ovih dana sprema se da završi supspecijalističke studije iz dečje fizijatrije.
Mnogo angažmana za jednu ženu, koja, pored brojnih poslovnih aktivnosti sa svojim suprugom primenjuje pravila koja zastupa. Dok je njen dvanaestogodišnji Nikola bio mlađi zlatno pravilo od tri sata fizičke aktivnosti je paralelno sa njim realizovala. Ni on kao mališan nije baš želeo sve da sprovede u delo, ali je danas zahvalan majci na forsiranju da nauči da skija i bavi se drugim sportovima.

Dr Danijela svako jutro odradi desetak minuta po neku vežbu, na miru uživa u zelenilu ispred svog stana ispijajući prvu jutarnju kafu i spremajući se za naporan radni dan. Treba biti psihički jak i fizički spreman da pogledate svakoj sudbini u oči. Obično ona ne zna šta će je snaći jer u kliniku gde ona radi dolaze oni koji vape za pomoć stručnjaka, kojima je lepa reč, tračak nade nekada jedina slamčica za koju se hvataju u sudbini koja ih je zadesila. Medju njene rituale koje svi ukućani poštuju spade i relaksiranje u kadi u trajanju od pola sata svakodnevno nakon posla, povremeno plivanje, i bavljenje sportom kada god se ukaže prilika. Godišnji odmor je nesto sto sebicno čuva za sebe, za svoju dušu.
Pored one tužne s početka teksta, slika ispred ordinacije dr Danijele Vukićević je često i neobična. Neretko ćete videti presrećno dete kako izlazi sa čokoladom u rukama.  To je zato što doktorka svakodnevno iste dobija pa se onda menja sa decom, jer one njoj zato i služe- da nagrade dete za uspešan pregled i realizovanje njenih nesebičnih saveta.
Ni jednoj generaciji roditelja nije bilo lako da se realizuje u ovoj najvećoj životnoj ulozi. Neće biti lako ni onim budućim generacijama. Ono što može da nam svakako olakša odrastanje naše dece, da snažnu podršku, motiv više je nesebičan savet dobrog lekara. Ako već morate da posetite doktorku Danijelu Vukićević, budite sigurni da ćete iz njene ordinacije izaći zadovoljni, naučeni, jer svaki susret sa njom Vam daruje neko novo, važno iskustvo i dodatnu energiju da gurate dalje, jači nego ikada.

 

Autor: Aleksandra Bogdanović

 

Ostavi komentar

Ostali komentari

  • BABA NADA I NJENA UNUKA TEODORA
    BABA NADA I NJENA UNUKA TEODORA

    O Dr. Danijeli šta bi trebalo još reći , na prvom mestu da je čovek u pravom smislu te reći , što se danas nazalost retko sreće , o stručnosti, mogle bi da joj zavide mnoge kolege, pa čak i iskusni profesori , ovo govorim iz svog ličnog iskustva, obišavši predhodno mnoge druge ust anove ,obzirom da moja unuka ima SYN DAWN Q9o, gde sam nailazila na neodredjene odgovore , pa čak i da bi je trebalo operisati. Sva predvidjanja dotadašnjih lekara pala su u vodu, kada smo unuka i ja došle na prvi pegled kod Dr. Danijele , pvi put sam iz ordinacije izašla sa puno elana , i shvatila da ima nade za prohodavanjem male i potpunim objašnjenjima i savetima. Kako je divan osećaj imati poverenja u nekoga ko zna znanje i vešto ga prenosi ljudima koji nisu upoznati sa dijagnozama daljim tokom razvoja situacije odredjenih tokova . Koristim priliku da srdačno pozdravim našu dragu Gdju Danijelu i njen stručni tim .

    15.05.2015. 13:18
  • Aleksandar
    Aleksandar

    Ovu zenu ko nije upozao, ne zna sta je strucnost. Takavu profesionalnost i odgovornost i strucnost, to nema nigde u svetu!!!! Pozdrav za nju odjednog malog Luke, kojem je ona puno pomogla uzivotu!

    13.03.2017. 03:25
  • Mira
    Mira

    Dr Danijela Vukicevic je doktor koga i nakon devet godina od poslednjeg susreta pominjemo i pamtimo. Moji blizanci su sada porasli a doktorka koja nas je savetovala u najranijem uzrastu pre prohodavanja je ostala u divnoj uspomeni kao olicenje dobrote i vrline. Ne ukazuje se cesto prilika da sretnemo takve ljude, na zalost, u svetu u kome nista nije onako kako bi trebalo da bude.

    18.12.2019. 20:23

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""