Deca
23.01.2021.

Znate li zašto ne treba da merite bebinu težinu svaki čas

Neke su ćelave, druge kosmate. Jedne su buckaste i rumene, druge žgoljave i sitne. Neke liče na tate, druge na mame, a ima i onih koje ne podsećaju ni na jedno ni na drugo, iako je telesna građa roditelja jedan od faktora koji utiče na porođajnu težinu bebe. A kako kilaža s kojom je došla na svet zaista ne mora ništa da govori o tome kako će beba napredovati, da li će u zrelom dobu biti visoka ili niska, krupna ili mršava, zbog nje se ne treba sekirati. To nije razlog za maminu brigu čak ni prvih dana, kada svako novorođenče izgubi 7 do 10 odsto svoje porođajne težine, jer će sve povratiti najkasnije za 10 do14 dana.

Kad iz porodilišta dođe kući, mama treba da se odmara, da se navikava na nove okolnosti, da se usklađuje sa svojim čedom i da ga doji na zahtev, svaki put kad zatraži. Opterećivanje količinom mleka koje je beba posisala i gramima koje je dobila ili nije dobila nikuda ne vodi. Zato je svakodnevno merenje deteta ili, još gore, merenje pre i posle podoja kontraproduktivno, jer može da uznemiri mamu, čak i kada razloga za nemir i brigu nema. Čak i ako merenje posle nedelju dana po izlasku iz porodilišta pokaže da beba nije puno napredovala, ne treba brinuti, jer nekad treba vremena da mami nadođe mleko i da dete nauči da sisa.

Prvi pravi „test“ biće prva kontrola kod pedijatra na koju se beba vodi sa mesec dana. Tada joj se mere dužina (visina) i težina, a očekuje se da prosečno novorođenče u tom periodu dobije 600 grama, s tim da je i nešto manje i nešto više od toga uglavnom prihvatljivo. Pedijatar će bebinu težinu pažljivo pratiti tokom prve godine, a posebno prvih meseci, kako bi se osigurao njen pravilan razvoj. Za lekare je individualno povećanje težine merodavnije od tabela, standarda i proseka za određeni uzrast, tako da će roditeljima savetovati da oni nikada ne upoređuju svoje dete s nekim drugim.

Čak i ako se beba dugo drži na gornjoj ili donjoj granici skale za određeni uzrast, to ne znači da je prevelika ili premala, preteška ili prelagana, niti da će to tako ostati zauvek. Rast je najbrži u prvim mesecima, tako da će prosečna beba sa šest meseci imati dvostruku porođajnu težinu, a sa godinu dana će je utrostručiti. Ova računica ne važi ako je beba rođena sa malom težinom ili ako je bila natrprosečno teška, jer će one male procentualno dobiti više od velikih beba. To je i razumljivo, jer ne bi bilo normalno da novorođenče od 4,5 kg na prvom rođendanu ima čak 13,5 kilograma.

Vremenom ćete shvatiti da se nakon šestog meseca usporava dobijanje na težini i da bebe sporo napreduju kada usled rasta zubića i bolesti izgube apetit. Takođe, trebalo bi da znate da kod beba koje sisaju ne postoji rizik od dobijanja prekomerne težine, čak i kad „nanižu“ „faltice“ i „krofnice“ po ručicama, nožicama i stomačićima, jer je naučno dokazano da dojenje tokom prve godine štiti dete od gojaznosti. Međutim, kod beba na veštačkoj ishrani, koje se hrane mlečnom formulom, odnosno adaptiranim mlekom, gojaznost je relativno česta, pa se roditeljima preporučuje da poštuju propisane doze po uzrastima.
Foto: unsplash, pixabay, pexels

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""