Aktuelno
20.08.2014.

5 navika nesrećnih ljudi


Mi smo ono što iznova činimo. Perfekcija dakle nije postupak, već navika. – Aristotel

Najčešće su razlike između srećnijih i depresivnih ljudi jako male i neprimetne. To su postupci na koje ni ne obraćamo pažnju, ali koji se iz dana u dan akumuliraju i prelaze u navike koje upravljaju našim životom. Ako se pronađete u nekoj od njih, pokušajte da je eliminišete i stvorite novu, lepšu naviku.

1. Ogovaranje

,,Veliki umovi diskutuju o idejama; osrednji o događajima, a mali o drugim ljudima.” – Elenor Ruzvelt

Generalno, mnogo vremena provodimo baveći se tuđim životima. Ili se divimo nekome, žudeći za nečim što su postigli ili poseduju, ili ih omalovažavamo, pokušavajući da nahranimo svoj ego. Sledeći put kad budete izašli na kafu, pokušajte objektivno da sagledate vaš razgovor. Ako uhvatite sebe kako ogovarate nekog koga poznajete, ili ko je upravo prošao pored vas, ugrizite se za jezik. Ogovaranje nekog možda će vas učiniti da se osećate bolje na par trenutaka, ali ovime zapravo maskirate svoju nesigurnost i pokušavate da stavite sebe iznad drugih. Zamenite ovu lošu naviku i pokušajte da češće dajete komplimente drugim osobama, pa čak i prolaznicima. Verujem da će i njima i vama izmamiti osmeh na licu.

2. Stalno čekaju

Ovo je nešto što definitivno razdvaja uspešne i srećne ljude od nesrećnih. Uspešni ljudi aktivno rade na realizovanju svojih ideja. Oni ne čekaju da pročitaju 10 knjiga pre nego što počnu sa meditacijom; ne čekaju da dodirnu prste na nogama pre nego što krenu na jogu. Oni proaktivno rade na onome što misle da će ih učiniti srećnim. Nesrećni ljudi čekaju.

3. Žive u budućnosti

Iako je postojanje jasnih ciljeva izuzetno bitno, ljudi imaju običaj da žive u budućnosti, odlažući akcije koje je potrebno sprovesti da bi se oni i ostvarili.

Jedna studija je pokazala da ljudi koji pate od depresije često sebi postavljaju nedostižne ciljeve. Kada oni ne budu dostignuti, kreće lavina negativnih misli. Zbog ovoga, potrebno je postavljati inkrementalne ciljeve kako bi izgradili samopuzdanje i pozitivnu atmosferu u dostizanju istih. Počnite sada, sa malim ciljevima, i preuzmite odgovornost da ih dostignete.

4. Zapostavljaju fizičku aktivnost

Kada vežbamo, nivoi serotonina i endorfina su povišeni, i ostaju tako čak i nekoliko dana nakon što prestanemo sa vežbanjem, podižući nam raspoloženje, samopouzdanje i regulišući težinu. Sama fizička aktivnost je čest vid prevencije blagih oblika depresije. Istraživanja su pokazala da je grupna fizička aktivnost još efektivnija u snižavanju stresa nego samostalno vežbanje. ¹
Fizičkom aktivnosti protiv depresijeFizičkom aktivnosti protiv depresije

5. Dopuštaju da ih opsednu negativne misli

Kakve su ti misli, takav ti je i život. – Otac Tadej

Što duže meditirate, lakše ćete prozreti kroz ovaj mehanizam. Jednom kada dozvolite da se loša misao akumulira u vašoj glavi, teško je prekinuti začarani krug, jer ste postali opsednuti izmišljenim problemom. Kada uhvatite sebe da razmišljate o negativnim stvarima, istog trenutka se prebacite na neku drugu misao. Vi birate o čemu ćete da razmišljate. Jedno je ignorisati problem, a drugo besomučno razmišljati o stvarima na koje ne možemo da utičemo. Osmeh na lice, pamet u glavu i pazite o čemu razmišljate.

foto: wiki.answers.com, muslimgirl.net, haveababy.com, formeblog.com, bbc.com, angryjogger.com

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara

Preporučeno

string(0) ""
string(0) ""