Deca najviše uče kroz vizuelne sadržaje jer do 80 odsto informacija prikupljaju preko čula vida. Ukoliko uočite da dete još u ranom uzrastu ima bilo kakav problem sa vidom, reagujte odmah. Pošto je u tom periodu njegov razvoj ubrzan, odvedite dete oftalmologu, jer je važno da se dioptrija i druge tegobe koriguju dok ne pođe u školu.
Posebnu pažnju zahtevaju deca čiji roditelji, ili makar jedan, imaju problema sa vidom, a ovo su neki od znakova upozorenja koji pozivaju na reakciju.
Preosetljivost na svetlost i suzenje očiju - Fotofobija ili preterana osetljivost oka na svetlost ide pod ruku sa pojačanim suzenjeme očiju. Dete može biti osetljivo ne samo na sunčanu svetlost već i na unutrašnje osvetljenje, bliceve aparata i sl. Sve ovo može izazvati i mučnine i glavobolje.
Često trljanje očiju - Dete može često da trlja oči kada je umorno, nervozno ili uzmenireno ali ako primetite da to radi i u trenucima dok je aktivno i pokušava da se koncentriše na nešto, to može upućivati na probleme sa vidom.
Čitanje i gledanje ekrana sa male blizine - Kada primetite da se dete dosta pribiližava ekranu dok nešto gleda, prvo ćete pomisliti da će tako pokvariti vid, a to zapravo ukazuje da problem već postoji. Ukoliko primertite da dete suviše blizu drži knjigu, telefon ili se mnogo približava televizoru, odvedite ga na proveru vida. Što se ranije otkrije slabovidost, odredi dioptrija i počne sa nošenjem naočara, veće su šanse da se problem koriguje.
„Podvlačenje“ teksta prstom tokom čitanja - U ranom školskom uzrastu dete prilikom učenja slova i čitanja često koristi prst kako bi pratilo tekst.. Međutim, vremenom bi ta navika trebalo da nestane jer deca nauče da se fokusiraju i bez toga. Ukoliko školarac već čita tečno a i dalje „podvlači“ prstom i gubi tok dok čita, pokušajte da napravite test i zatražite mu da čita bez korišćenja prsta pa ga, ukoliko je potrebno, odvedite na kontrolu vida.
Na rođenju pregled očiju obavezan je kod beba koje su rođene pre 35. nedelje i sa težinom manjom od 1.500 g, kao i kod beba koje su rođene u terminu ali kod kojih nedostaje „crveni refleks“ (crvena boja u zenici na fotografijama, koja ukoliko se ne vidi, može biti pokazatelj postojanja urođene katarakte ili nekog sličnog stanja). Ukoliko je pristuna razrokost, tj. nepravilan položaj očiju, pregled treba da se uradi već sa šest meseci.
Ako u porodici postoji istorija problema sa vidom, sa godinu dana takođe je potrebno uraditi kontrolu. Sva deca obično odu na prvi pregled između druge i četvrte godine i na obaveznu kontrolu pre polaska u školu. Ako se tada utvrdi da postoji određena smetnja, dalju dinamiku kontrola i pregleda odrediće lekar.
Gotovo ni jedno dete nije oduševljeno ako mora da nosi naočare, pa ukoliko lekar to preporuči kao obavezno rešenje, motivišite ga uključivanjem u izbor okvira, koliko god godina da ima. Objasnite mu na primerima koje su pozitivne strane nošenja naočara, recite mu da će moći bolje da uhvati loptu, da jasnije vidi slova dok čita i da bez greške prepozna predmete u daljini. Potrudite se da odaberete naočare koje su udobne i koje će odgovarati konstituciji i obliku lica vašeg mališana.
foto: pxhere, parenting.firstcry.com,
